На надморској висини од 1.200 метара подижу се засади лишћара по коме је старовлашка планина добила име. Београдска “Мона” за две године пошумила 120 хектара са 200.000 садница јавора.

У висовима  планине Јавор, на тромеђи општина Ивањица, Сјеница и Нова Варош, расту  руком посађене саднице јавора, листопадног дрвета по коме је планина добила име.

На некадашњим, запустелим пашњацима, утринама и крчевинама у Ограђенику, Цмиљевцу, кушићкој Равној Гори и Љепојевићима августовски врели ветар у спрженој трави повија младаре садница са препознатљивимм листом са заставе Канаде, али и стабала које срећемо у парковима, дрворедима или по неком дворишту. Овде је, за наше прилике, у току необична горанска активност. 

- На 120 хектара земљишта, на надморској висини од 1.200 метара, посађено је близу 200.000 садница јавора - каже  Урош Момировић, директор београдска компанија “Мона”.

Акција пошумљавања  је започела у пролеће 2022. године, а садило се и током јесени на подручју четири катастарске општине.

- Засади се свакодневно обилазе и поносни смо на проценат пријема садница, који се, према процени Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, креће између 90 и 100 процената - истиче Момировић. - У плану је наставак садње на парцелама које су до сада биле неприступачне.

Дарко Петровић обилази засаде у Цмиљевцу

Акције пошумљавања су данас права реткост у Старом Влаху. Само старији становници сећају се горанских бригада ђака и кулука мештана иза којих су пре пола века  остајале зелене горе бора и смрче. Сада су копање рупа крампом замениле  моторне бушилице, а Дарко Петровић, из ивањичког села Кушићи, запослен на одржавању засада “Моне”, каже да је десетак радника по два месеца садило јавор на бреговима и падинама некадашње Задруге из Кушића.

По легенди, планина Јавор у срцу Старог Влаха име је добила по шумама јавора. Предања казују да је веверица од Увца до највише коте планине, Василијина врха на 1.519 метара, могла стићи с гране на грану јавора и бреста. Последњих деценија посушили су се увелико проређени брестови,  док су стабла јавора посечена или су уступила место букви и четинарима. Истина, појединачна стабла јавора се “носе” са комшијама, кидишу у висине...

Наставља се садња на планини

Јаворово дрво представља не само симбол лепоте, већ и снаге и издржљивости, а дубоко је укорењено у српској традицији и култури. Помиње се у многим причама и обредима, као и песмама.

Гусле, намештај, грабуље  

Дрво јавора се од вајкада  користило у народном градитељству за израду намештаја и ситних кућних предмета, а млађа стабла за пољопривредне алатке ; косишта и грабуље. Десетерачки стих “Гусле моје, од јавора сува” сведичи о заслугама у преношењу и чувању епских песама.  

- За гусле је најбољи џефер јавор, са јужних, осунчаних страна горе и то на 3-4 метра висине од земље - каже дрворезбар Тома Обућина, из Буковика, на падинама Јавора.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor mona sadnice javora