Овако весеље се не памти: деда Петар Ћировић прославило 100., а праунук Немања 18. рођендан. У Негбина се, са 500 званица, славило два дана!

У кући Ћировића у Негбини, селу код Нове Вароши, недавно је одржано велико славље. Најмађи унук Немања постао је пунолетан, а његов прадеда Петар за који месец ће навршити 100 година. То је био повод да у свом дворишту организују славље за памћење.

Од подне, па до ситних сати, а и други дан, кажу мештани села испод Муртенице, орила се музика брдима између Златара и Златибора, па је у "глувим" јесењим данима и пробудила села између ових планина, која из године у годину изумиру, па се житељи ретко када у години окупе на весеље у комшијски засеок, али ипак ни весеља на тај начин нису скроз заборављена, слично је протеклог викенда било у златиборском селу Негбина, а према речима гостију, био је величанствен догађај.

Домаћин је била седмочлана породица Ћировић, а повод за славље били су рођендани, најстаријем члану 100., а његовом праунуку 18., успут су и стогодишњаковом сину, а Немањином деди, прославили 66. лето. Повод за славље, кажу гости, био је велики, а весеље незаборавно. Најстарији, деда Петар, како га његови сви у кући зову, у јануару, на Божић, напуниће пуних 100 година, најстарији је становник села Негбина, али и осталих села у овом делу нововарошког и златиборског краја. Па иако га још неколико месеци дели од јубилеја, то није био разлог да ове јесени пре зиме и снегова, његови укућани уз праунуково пунолество не обележе и његов цео век живота. Тако је и било, њихови најмилији приредили су им славље из снова, а јединственој прослави присуствовала је и наша репортерска екипа.

Слављеници - Петар и Немања

Под кровом Ћировића, живи њих седморо, деда Петар, његов син Реља и снаја Радивојка, унук Дарко и његова супруга Рада, и двоје праунучади, Сара и Немања. Kако би другачије обележили пунолество и стогодишњи јубилеј, кажу нам у кући Ћировић, него правим народним слављем, и то у дворишту породичне куће под огромним шатором у који су дочекали више од 500 званица.

Пре хладних јесењих дана и снега, који зна и у октобру да прекрије села под Муртеницом, већ пре више од пола године договорили су славље за протекли викенд, позвали родбину, комшије, кумове и пријатеље, па већ последњих месец дана славље су припремали даноноћно, а посла је, кажу, било за батаљон. Ипак, уз велики труд, све се стигло на време.

- Од првих прича за ово славље, једногласно смо били решени да славимо под шатром, код куће, јер од тога шта има лепше? Сва храна припремала код нас, имали смо професионалне куварице, конобаре, а и шатру смо изнајмили, специјалну за ове прилике.

Трудили смо се да буде најбоље што може - каже нам главни домаћин Дарко Ћировић, Немањин отац, а деда Петров унук. Домаћинска је кућа Ћировића - штала пуна стоке, имају око десетак крава, велико стадо оваца, па су без двоумљења одлучили да за ову прилику одгаје бика, којег су на дан весеља испекли на ражњу. Пекла су га три мајстора, а био је главна атракција на слављу.

- Цео живот радимо око стоке, такав је живот у селу, додуше, не жалимо се, то смо изабрали и волимо, па нам за ову прилику ни мало није било жао да бика испечемо у дворишту, од стоке смо и скућили, па кажу, то је и берићетно - рекли су нам Реља и Радивојка.

Док су млађи дочекивали госте, стогодишњи Петар је такође сво време био под шатром, уживао у идеалној атмосвери, а под плавом златиборском шајкачом, седећи на столици у крају шатора, сећао се, гледајући омладину, своје младости, и свих лепих, али и тешких дана током читавог века, а у себи захваљивао Богу, јер му је подарио дуг живот и потомке на којих се, каже, само поносити може.

А како и не би, кад их у својој стотој години види на окупу, сложне и у великом броју, са својом децом и унућићима, и то на вековном огњишту, које и дан данас греје љубављу правог планинског, породичног дома.

Весеље за памћење -фамилија на окупу

- Пуно ми је срце, сви сте ми драги, давнашњи сам, али ово треба свако да доживи. Пуно шта памтим, и добро, и лоше, никада времена нису била лака, па ни сад, али човек увек мора да буде борац. Поносан сам на све и ни за чим не жалим - рече нам старина Петар.

Под кровом Ћировића, истичу, одувек је становала љубав, слога и поштење, а спектакуларно весеље је овековечило године рада и живота под суровом планином, па можда баш због тога, кажу, било је вече за памћење.

Под шатром се најчешће могла чути народна песма, која је цео шатор подигла на ноге, па се до ситних сати одлегала током Увца и уздизала у врхове Муртенице. Звук фруле све је мамио да заиграју чувену " Ужичанку".

Вола пекла три мајстора

И стогодишњи Петар угасио свећице на својој торти 

Прво је рођенданске свећице одувао најмлађи слављеник Немања, па су успут обележили и његовом деди Рељи 66. рођендан, који је био пре неколико дана, па је и он имао своју рођенданску торту. Трећа по реду била је јубилаларна, пуна емоција и пажње гостију, у коју је уткан цео један век. Њене свећице угасио је деда Петар, кога су под шатор увеле две снајке, од сина и унука, па су пуног срца сво време играле поред њега, лице му намазале шлагом и исекли парче своје рођенадске торте.

Поседно изненађење приређено је за најмлађег слављеника, коме су баба и деда као поклон за рођендан купили аутомобил. Атмосфера је, закључили су домаћини, била изванредна, баш како су и замислили.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

rođendan čirovići