Putovanje na jezero Uvac, nadomak Sjenice, ponovo je potvrdilo ono što uvek kažem, nismo ni svesni u kakvoj zemlji živimo. Uglavnom sanjamo o raznim belosvetskim egzotičnim destinacijama, ne razmišljajući da nam je egzotika na dohvat ruke.

Specijalni rezervat prirode Uvac je rezervat prirode prve kategorije. Nalazi se na jugozapadu Srbije, na potezu između Nove Varoši i Sjenice i prostire se na oko 7.500 hektara zemljišta, između planine Zlatar i Javor. Država ga je zaštitila pre 43 godine i to na površini od svega 267 hektara, da bi konačno, 2006. zaštićena površina bila na oko 7.500 hektara.

Reka Uvac pregrađena je branama za potrebe elektroindustrije, pa su tako nastala tri jezera Sjeničko ili Uvačko jezero, Zlatarsko i Radoinjsko. O celom području, posebno o zaštiti orlova beloglavih supova stara se Specijalni rezervat prirode Uvac sa sedištem u Novoj Varoši.

Mene je put naneo u Sjenicu. Potpuno neplanirano. Fotografije na internetu, po neka emisija ili televizijski prilog gde se iz vazduha vide meandri reke Uvac, nekoliko godina me zovu da odem na to mesto.

Krenula sam bez plana, sa brojem telefona jednog od čuvara rezervata koji kruži internetom. To je bilo dovoljno. On je Mesko Rebronja, i kada ga pozovete da se raspitate kako se može provesti neko vreme na Uvcu dobijete odgovor: „Vaše je samo da dođete, dalje ne razmišljate ni o čemu“. Tako sam se i prepustila sa punim poverenjem u čoveka kog sam videla prvi put, a koji je tokom par dana mog boravka bio kao stari poznanik. I ne samo sa mnom, nego i sa svim ostalim turistima koje sam srela.

Smeštaj se može naći u Sjenici, uglavnom u privatnim kućama za oko 500 dinara po osobi. U pitanju je gradić sa nešto više od 15.000 stanovnika, poznat po sjeničkom siru. Hraniti se možete kod domaćina ili u sopstvenoj režiji. Nikako nemojte propustiti da probate pastrmku iz ribnjaka koji drži Vukašin Nedić. Sjeničani kažu da bolje pastrmke nema u Srbiji, posebno što se koristi izvor sa Grabovice, bistre vode sa velike nadmorske visine.

Početak rezervata, odakle počinje vožnja čamcima se nalazi na svega par kilometara od Sjenice, na glavnom putu prema Ivanjici. Ako ste avanturista i želite da budete u neposrednom kontaktu sa prirodom, onda od sveg srca preporučujem kamp na Markovoj ravni. Tamo će vas dočekati Sretko Kovačević, a onda opet isto: “Vaše je samo da dođete, dalje ne razmišljate ni o čemu“.

Ja sam se odlučila za ovu drugu varijantu. Osećaj kada se budite pored vode, okruženi planinama, svežim vazduhom koji ispunjava zvuk vode i vetra ne može da se meri bilo kojim komformizmom na koji smo navikli. Za to morate voleti prirodu i ispuniti još jedan uslov - rešiti se zavisnosti od mobilnog telefona i interneta, jer na ovom mestu signala nema (osim Telekom mreže, ali nisam sigurna kog intenziteta).

Aktivnosti su razne. Sve počinje vožnjom čamcima kojima upravljaju čuvari rezervata. Počinje lagano, vidite jezero, pritoke nekoliko rečica koje formiraju čitav sistem, okruženi ste planinom, vozite se pored Tubića pećine, prolazite gorepomenuti kamp na Markovoj ravni, viseći most, a onda sledi ono zbog čega vredi ostaviti sve i doći u potpuno drugu dimenziju vremena i prostora.

Meandri Uvca, glavne pritoke reke Lim, ne mogu nikog ostaviti ravnodušnim. Vode reke Uvac, duboko su usekle svoje korito u krečnjačke stene i formirale sužene klisurasto – kanjonske doline sa visokim, strmim krečnjačkim liticama. Izgradnjom brane za potrebe elektroprivrede, nivo vode se podigao i kreće se od 50 do preko 100 metara. Meandri formiraju uglove i do 270 stepeni. Tu ćete, u blizini prvog staništa beloglavog supa moći da vidite i Ledenu pećinu, sa 12 dvorana, uređenom pešačkom stazom. Geolozi kažu da sistem star oko 250 miliona godina.

Na obalama jezera postavljene su i kapije, koje označavaju početak pešačkih staza za planinare i sve koji kreću na vidikovce na vrhovima stena. Sa tih mesta možete posmatrati iz ptičije perspektive meandre Uvca, let beloglavih supova i drugih ptica koje čine ekološku celinu ovog kraja.

Ako se na ovom mestu zadržite više dana, čuvari rezervata će vam omogućiti obilazak više lokacija i pećina, a ima ih četiri, a od svake zastaje dah i čovek u svakom momentu poželi da se pokloni veličini prirode. Na jezeru možete da se bavite i ribolovom, a zastupljene su pastrmke, mladice, mrene, šaran, som, zlatni karaš, naravno uz izdavanje dozvola i poštovanje svih pravila u cilju očuvanja rezervata. Isto je i sa lovom, koji je zabranjen u samom zaštićenom području, ali van njega strastveni lovci dolaze u lov na divlju svinju. Od životinja se mogu naći medvedi, vukovi, lisice, jazavci.

Ovde je i čovek pokazao svoju veličinu. Ne može se reći da je priroda netaknuta, jer je čovek uticao na nju, ali je isto tako i zaštitio područje. Izgradnjom brane kod sela Akmačići, nivo vode se podigao i potopio gnezda lešinara beloglavog supa. Zato je ptica bila pred istrebljenjem u ovim krajevima. Specijalni rezervat prirode Uvac uspešan je u svojoj misiji njihovg spasavanja. Sa sedam parova, došlo se do 450 jedinki koje jedu uginule životinje i tako čuvaju ekosistem od zaraze. Sve je podređeno očuvanju, pa tako ne smeju da se koriste motorni čamci veći od 10 kubika, ribolov se odvija uz rigorozan nadzor čuvarskih službi, zabranjeno je praviti buku, bacati smeće, loviti u samom rezervatu, podizati divlje objekte.

Beloglavi sup osam puta bolje vidi nego čovek, a raspon krila mu je do 3 metra. To su monogamne ptice, ženka snese jedno jaje godišnje, krajem januara, početkom februara. Na njemu naizmenično leže ženka ili mužjak 52 do 56 dana. Piletu  treba 120 dana da poleti sa težinom ne manjom od 7,5 kilograma. Polnu zrelost dostižu od 5 do 7 godina. Specijalni rezervat prirode “Uvac” ima ugovore sa klanicama u okolini, hladnjače u kojima se čuva klanični otpad i uginula stoka, koju obezbeđuje hranu lešinarima, posebno u hladnim periodima. Postoje i kavezi u kojima se leče povređene i stare ptice.

Sve ptice su markirane, pa se tako zna da je jedan mladi sup leteo čak do Jemena, a neki svakodnevno lete u Trebinje. Sada je kolonija beloglavih supova najveća na Balkanu i jedna od većih u Evropi. U prethodne dve godine vratile su se još dve vrste orlova lešinara crni lešinar i bela kanja. Sledeći zadatak rezervata je da na ovo stanište vrati još jednu vrstu a to je orao bradan.

Mesko Rebronja, čuvar u rezervatu je čovek koji je, rekla bih, posvetio život oovom mestu. Pokretao je i ostvarivao inicijative da se naprave pešačke staze, da Ledena pećina, u okviru Ušačkog pećinskog sistema, bude dostupna posetiocima. Zajedno sa ostalim čuvarima vodi računa o staništu, ribolovu, čistoći, pa ćete često tokom vožnje čamcima zastati da izvadi plastičnu flašu, koja ostane u vodi posle onih koji malo manje vole prirodu. Osim toga, učiniće da se u Sjenici i na jezeru Uvac osećate kao kod kuće među svojima.

Tako sam se i ja osećala. Da li su pitanju posebne simpatije ili ne, nije važno. Važan je utisak. Pa da rezimiram, onako za sebe – priroda je svoju veličinu pokazala na Uvcu. Pokazala je da smo veliki komformisti. Pokazala je da nam malo treba da budemo srećni. Da nije teško svako jutro ići na potok po pijaću vodu, da ti ne treba mobilni telefon. Pokazala je da srdačni ljudi koji žive u skladu sa njom i koji će sve podeliti sa vama vrede više od svega materijalnog. Na odlasku jedan novi turista je ispričao surovu šalu :

“Proveo sam deset dana bez interneta i telefona sa svojom porodicom. Fini neki ljudi“.

Valjda svi kada dođu na to mesto shvate šta je čoveku potrebno za sreću.

Krstarenje Uvačkim jezerom 🚤

Krstarenje Uvcem se obavlja brodovima i katamaranima koji polaze sa brane na Rastokama. Tura se satoji od vožnje čamcem kroz krivudave, nadaleko poznate, meandre, posete Ledenoj pećini i obilaska vidikovca sa kog se pruža pogled ka meandrima i koloniji beloglavih supova koji kruže nebom iznad jezera. Obilazak traje oko 4 sata i ukupno 32 kilometra u oba smera. Na brodovima je dostupna hrana i piće po dogovoru.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

uvac specijalni rezervat prirode uvac reportaža