Књига Драгољуба Гагричића „На стражи завичаја“ о подизању споменика војсковођи 52 године после смрти, на Видовдан 1977. године Опомене са страница: чиле пртени програми на обнављању памћења, славни земљак нема биографа и филм, постамент споменика је оштећен, а није обележено место родне куће у селу Мишевићи... Зашто су држава и Војни музеј одбили да преузму заоставштину?!

Висови Муртенице јутрос су се забелели. У Равном тору, на 1.300 метара висине, пао је "кукавичар", како мештани зову снег пошто се у гори чује кукавица.

Распоред служби током Страсне седмице и Васкрса у варошком крају.

Фоторепортер Тањуга Раде Прелић изјавио је да му је НАТО агресија на СР Југославију била најтежи период у каријери дугој 52 године и истакао да слике страдања наших људи, посебно деце, никада не може заборавити.

Промоција трећег броја годишњака „Стари Влах“ заказана је за понедељак 23. марта у Дому културе „Јован Томоћ“, у 18 сати, а говориће неки од аутора текстова. Часопис је издање Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“, који има све богатију издавачку делатност.

Радове за награду „Милинко Бујишић“ аутори могу слати од 15. марта до 15. августа 2026.године

Међу корице књиге „Ратници са границе - Старорашки муслимани у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945)“ др Милутин Живковић сабрао грађу из 18 архива и музеја. Већи градови претворени „у регрутационе резервоаре одакле се црпело људство за нацистичке снаге“.

Сликар, дрворезбар и песник Мухамед Хамко Ровчанин (73) обележио је недавно две и по деценије плодоносног стваралаштва и 15-годишњицу од отварања „Квадратуре круга“, прве и једине уметничке галерије у Новој Вароши. Оба јубилеја дочекао је скромно, мирно, готово у тиховању, баш онако како са емоцијама, визијом и љубављу ствара своја дела, а има их на претек.

Грађу о старорашким муслиманима у немачкој војсци, СС-у и полицији (1941–1945) др Милутин Живковић сабирао преко десет година. На 300 страница аутор нуди и неке дуго очекиване одговоре.

Објављен Зборник радова о кнезу и краљу Милану Обреновићу (1854-1901) са научног скупа у Новој Вароши. Вазалну кнежевину извео на међународну сцену као пуноправну државу.

Због блата и локви отежан прилаз до гробља у дебељском засеоку Звијерци. Мештани траже бели камен јер је насипање тампона из локалних мајдана – бацање пара у поток!

Концертом филмске музике „Филмска рапсодија“, у извођењу виртуоза на хармоници Душана Секулића, уз пратњу бенда и хора, у понедељaк 9. фебруара у 20 сати у Дому културе "Јован Томић" биће отворени Дани културе, традиционална манифестација која се у Новој Вароши одржава скоро пет и по деценија. Као специјални гост вечери наступиће глумац Ервин Хаџимуртезић, родом Нововарошанин, који ће, према најавама организатора, имати пригодан драмско-поетски наступ.

Тродневна смотра у Мачкату слави традицију и укусе, награђује и подстиче домаћу радиност и туризам.

Следеће године биће 170.годишњица од почетка градње и прилика је, уједно и дуг генерација према прецима, да се објави монографија о Храму Свете Тројице.

Према легенди, а и причи старих житеља заселака надомак Увца, српски просветитељ Свети Сава, уморан од пута преко Старог Влаха, одмарао се на овом месту, те удубљење у камену овдашњи мештани зову Савина столица.

Историчар Радивоје Бојовић из Чачка пола века трагао за наслеђем знаменитих личности. Своје трагове вредни истраживач оставио је у седам поставки, на 39 изложби, 200 записа.

Снимљено и на Интернету “живи” 294 споменика учесницима ратова 1912-1918. Допринесе очувању културе сећања и поштовању законских одредби.

У 36. броју “Савиндан” разгрће таму, осветљава трагове историје, опомиње, подсећа на светиње, знаменитости и нове завичајне књиге.

Догодине 170 година од почетка градње богомоље Свете Тројице. Делећи судбину народа, чувала дух светосавља, веру и писмо. Дуг садашњих генерација према градитељима и служитељима олтара.

На гробљу Зебиновац обнавља се споменик народног градитељства. Последњи потомци лозе велепоседника и трговаца из Нове Вароши одсељени током Другог светског рата.

И ове године на Богојављења на Златарском језеру плива се за Часни крст, а пријава за учешће у овој манифестације је у току.

Најстарији становник златиборског краја, Петар Ћировић из Негбине код Нове Вароши, преминуо јe jуче на Бадњи дан у својој 101. години, а лане је на данашњи дан навршио пуних 100 лета.