На ободима увачког кањона ускоро ће нићи три нова видиковца са којих поглед пуца на лепоте овог заштићеног природног добра и једног од последњих станишта белоглавог супа, угрожене врсте орла лешинара. На територији овог специјалног резервата природе већ их је петнаестак, и уз крстарење меандрима и посету Леденој пећини главна су атракција за туристе и све заљубљенике у овај драгуљ природе.

Сачувана само четири стабла по коме је планина Златибор добила име, па започела акција калемљења.

Природни резерват Увац права је ризница најлепшег природног богатства у Србији. Свима видљиви бисери су величанствена језера која из године у годину привлаче све већи број посетилаца. Ипак, до појединих локалитета чије лепоте одузимају дах, можете доћи само уколико добро познајете терен и у пратњи чувара заштићеног подручја.

Снег "трпа", а они позирају! Идиличан призор јелена и кошута крије тамну страну, мештани то најбоље знају!

Јато од 140 врста птица са Озрена и Јадовника “слетело” међу корице књиге. Тим три године пребројавао станишта и цртао мапе по врлетима, у кањонима, шумама и недођијама. У очуваној природи гнезде се три сура орла, виђају тетреб и јаребице, сврачци...

Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име.

У селу Љепојевићи и ове године гнездо пуно младих птића.

У висовима Старог Влаха снег „опанчар“, сељаци страхују од мраза и ледолома у воћњацима. Да ли ће падавине ублажити последице суовице?

Пролеће у фебруару збунило природу, али и људе. Сунце измамило прве веснике пролећа, али у селу Негбина, чак и змије.

У Негбини, подно Муртенице, средином децембра процветала је љубичица, а мештани се питају какав је то знак.

Пуно посла за чистаче, електричаре и комуналце.

Иако су га планинци очекивали и раније, први снег се на Муртеници забелео 12. новембра, када је у јутарњим сатима температура била испод нуле.

На имањима подно Муртенице, протеклог лета израсло је поврће чудних облика, мештани су изненађени, па се питају шта ли је то утицало на њихов развој у земљи.

Срећа у несрећи – осушена смрча пала је на пешачку стазу кад није било пролазника...!?! А шта треба да буде опомена да се оболела стабла уклањају?

Поред пута на Браношевцу и Зебиновцу засађено 450 садница јавора, брезе и берберике. Хоће ли будуће зелене оазе бити препуштене ћудима природе, пре свега суши, али и немару појединаца?

Стрм и тешко проходан део притоке Златарског језера изазов и за планинаре и ловце. Кроз седам километара реке може се само коритом, газећи воду. Река остала без чобана и стада, а села чекају туристичке раднике. Царство дивљине и тишине, уз вукендице испод Смудинога, могло би привући госте.

– А шта би друго и било после онолике 'ладноће?! – кажу планинци.

Вода у среду достигла највишу коту и отицала у Златарско језеро.

Потоци изнели десетине кубика камена и земље, а бујица текла коловозом.

Стабло пало на пут Нова Варош – Кокин Брод између два моста у долини Злошнице.

Невреме убрзало ширење одрона и рупе на коловозу у долини Злошнице. Већ месецима Шапоњића чесма, због запушеног одвода, плави пут?! На путу до Растока подерале се и закрпе закрпа.

Невреме у Бурађи и Негбини, пуно посла за путаре, упућене екипе из Пријепоља и Ужица.

Олујни ветар оборио симбол села на саборишту у засеоку Илићи. У стаблу уклесан крст, овде свраћале крстоноше. Почео да се суши 1977. године, а пре десетак година мештани угасили пожар.

Пештерске воде и притоке из Старог Влаха доносе хиљаде киловата струје. До прелива на Растокама седам , а у Кокином Броду 11 метара.