Стрм и тешко проходан део притоке Златарског језера изазов и за планинаре и ловце. Кроз седам километара реке може се само коритом, газећи воду. Река остала без чобана и стада, а села чекају туристичке раднике. Царство дивљине и тишине, уз вукендице испод Смудинога, могло би привући госте.

Градња бране и хидроцентрале "Кокин брод" на Увцу, пре нешто више од шест деценија, скратила је ток једне од највећих његових притока - реке Тисовице.

Златарско језеро је потопило 4,8 километара лука и путеве од Синца, где је Тисовица падала у загрљај пештерског делије, до почетка клисуре, која је касније опустела и заборављена, па је посећују само ретки планинари, те ловци и дрвосече.

Четвртина села нововарошке општине је целим атаром или делом у сливу Тисовице, на току дугом 19,5 километара. Река купи воду са северних падина Јавора, где извире, али и са висоравни Чемернице, испод које бију крашка врела Бурсаћ, Врело и Трудовачка река.

Стене - река из лука улази у теснац Капилије

- Тисовица је кроз кликове и литице усекла клисуру од седам километара између села Дебеље, са леве обале и Трудова и Горњег Трудова на десној страни. Откако села остадоше без народа, а река без чобана и стада, која су пландовала на обалама - зарасте клисура у јове и оморике. Већ десетак година се може проћи само речним коритом, газећи воду, а Непрелазни вир мора се заобићи преко стене. На корито реке пала су стабла од једног или више кубика - казује Зоран Џекулић (57), из Горњег Трудова, који је некад чобанисао по Присоју, купао се у вировима и хватао рибу у вршке и кошеве од прућа.

Ој, Дебељо, међу двије воде

Поред вукова, лисица, јазаваца и друге дивљачи, која се, иначе, среће у Старом Влаху, овде је и станиште видри, а у пећинама и скровитим окапчинама зимују медведи или се виде трагови на путу од Јадовника према Муртеници. Они ретки, који залазе у клисуру, кажу да у брзацима и вировима реке виђају тек по коју пастрмку и подсећају да је то од када је негде крајем осамдесетих година прошлог века подигнута камена брана недалеко од ушћа у језеро, ради вештачког мреста младице. Мештани суседног села су у неколико наврата покушали да је минирају.

Крак језера између Смудинога и Ојковице

- Још поодавно је обијен ћошак бране и речно корито се проширило на моју парцелу, па риба може узводно - каже најстарији становник краја, Саво Вуковић (97) из Дебеље и подсећа на далеко већу муку села: - Суше се шуме у Смудиногама, Рутавцима и низу омара.

Сечом се негде заустави сушење, али на другим парцелама опет брзо прошири! Због стрмог и неприступачног терена грађа четинара тешко се извлачи.

Мештани кажу да би ово царство дивљине и тишине, уз викендице испод Смудинога, као и околне знамените локације и производе мештана, могло да привуче госте. Међутим, Туристичка организација "Златар" не показује интересовање за презентацију и понуду, док се "на мишиће" поправљају макадамски путеви преко Смудинога и Присоја.

- Тисовица је у првом степену заштите и кроз клисуру се може кретати уз најаву и пратњу чувара. У притокама је, иначе, забрањено пецање рибе - подсећа Новак Пејовић, управник рибарског подручја и руководилац чуварске службе Специјалног резервата природе "Увац".

Савина столица и пећина Дуруља

Изграђен је видиковац "Савина столица" у Дебељи, али није уређен прилаз, нити раскресано дрвеће до каменог удубљења, везаног за легенде о застанцима на путевима Светог Саве рашком земљом.

У подземним галеријама пећине Дуруље, под Јавором, машта природе створила је ретко виђене украсе, водопаде, језера, кањон понорнице, али је то благо недоступно посетиоцима...?!

Уживање - кајакаши на ушћу реке

Само једна ћуприја

У клисуру има само једна ћуприја и то у доњем делу, испод засеока Вуковићи. Обале завичајне реке пре неку годину спојили су Дарко и Цмиљка Вуковић, гастарбајтери у Немачкој. Поводањ је однео и некад чувену Кезову ћуприју, на кириџијском путу за Нову Варош.

Вуковићи спојили обале завичајне реке

- Предложио сам ловцима да од брвана направимо ћуприју на месту званом Пресека, близу извора Студенац. Спреман сам и да проведем намернике клисуром од Шибове воденице до Капилија, где почиње клисура - нуди се Милић Топаловћ (73), ловац из Горњег Трудова.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tisovica klisura