У специјалном резервату природе "Увац" од почетка године 7.000 посетилаца. У кањону годишње и 30.000 људи. Претња депоније, дивља градња... Из резервата подсећају на правила понашања.

Специјални резерват природе "Увац", последњих неколико година доживео је прави туристички бум. Меандри Увца на чијим литицама се гнезде белоглави супови постао је "мета" намерника из целог света. Већ у првој половини ове године, број туриста на Увачком језеру премашио је целокупан прошлогодишњи број посетилаца! Из економских разлога, то сви прижељкују, али за запослене у резервату ово је нови изазов - треба задовољити госте, остварити приход, али и сачувати све природне вредности Увца.

По речима Миљке Дучић, в. д. директора СРП "Увац", за првих шест месеци резерват је посетило око 7.000 туриста. То, како каже, "говоре" продате улазнице, али се процењује да у кањону Увца годишње борави и по 30.000 гостију. Када је реч о приходима то су добре вести, али истовремено ризик по мир сталних становника резервата - белоглавих супова и других угрожених животињских и биљних врста.

- Без очуваног природног добра, белоглавог супа и других врста птица, рибљег света, пећина, нема ни интересовања туриста - подсећа Дучићева. - Туристе, дакле, може да задржи само оно што их је и привукло Увцу: сачуване природне вредности, ретке биљне и животињске врсте, чиста језера и живописни меандри. А, Увцу је претња свакојаки људски немар, од дивљих депонија, преко отпадних кланичних, индустријских и комуналних вода до дивље градње и оних који нелегално "шетају" туристе специјалним резерватом. Треба имати на уму да је белоглави суп "довео" све туристе овде и њега, заиста, треба уважавати као господара и краља ове дестинације.

Постоје правила понашања посетилаца у заштићеним резерватима природе и зато из резервата апелују на све госте да их поштују. Само тако, кажу, моћи ће да раде и следеће и наредних година.

- Требало је да прођу готово три деценије преданог и упорног рада, да би белоглави супови, који су овде били пред изумирањем, достигли такву бројност да ова колонија сада постане највећа на Балкану. То је један од разлога због којих је важно сачувати фини баланс одрживог туристичког развоја у заштићеном подручју природе.

Меандри Увца главна атракција за госте / Фото Д. Ћировић

Посете резервату, како каже наша саговорница, обављају се према најавама гостију, углавном телефоном или електронском поштом. Много туриста, међутим, "сврати" до Увца са одмора на Златибору, Јавору и Голији или "скрећући" са магистрале која од Београда води према црногорском приморју.

- Прецизан број посетилаца тешко је установити јер је подручје велико, испреплетано мрежом путева и не постоји пункт или капија на којој би се туристи евидентирали уколико желе да се задрже - објашњава Дучићева. - Налазимо се у зачараном кругу и "ходајући по жици" трудимо се да сачувамо природно добро, бројну популацију белоглавог супа, спелеолошке објекте, флору и фауну резервата, и да све то што је природа вековима стварала, покажемо свету.

Са повећањем броја туриста, нажалост, све више је чамаца који раде "на дивље".

- По нашим сазнањима, они туристе воде у обилазак резервата, често залазе и у зону која је у првом степену заштите, и наплаћују им те услуге. Подносили смо пријаве суду, а и интервенције полиције су чешће него иначе - - каже Дучићева, указујући да резерват има и дугогодишњи проблем са дивљом градњом на обалама језера, јер много непријављених посетилаца борави баш у тим викендицама.

Видиковац у селу Буковику / Фото СРП Увац

Улазне капије

* Усвојен је Програм управљања посетиоцима резервата заснован на одрживом туризму у заштићеном подручју, а који садржи податке о броју пловила, реду вожње, чуварској служби, продаји карата, заказивању посета

* Предстоји израда елабората којим ће се утврдити број туриста који дневно могу да посете природне драгоцености резервата а да га не угрозе.

* Програмом управљања за 2018. годину, такође, као један од приоритета планирано је да се постави неколико улазних капија.

У пећине до 25 посетилаца 

Када је реч о дозвољеним дневним посетама пећинама „Увца“, елаборат ћемо завршити до краја године - каже наша саговорница. - Он је резултат рада трогодишњих спелеолошких истраживања Ушачког пећинског система, које спроводи тим спелеолога и биолога из Завода за заштиту природе. Сада се прикупљају параметри са мерних уређаја - логера, који су стављени у Ледену пећину октобра 2016. да би пратили микроклиматске промене услед повећаног броја посетилаца. Препорука спелеолога је да се у пећину улази у мањим групама - до 25 људи.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.