Златар је годинама таворио, док су се суседна Тара, а пре свега Златибор, све чвршће позиционирали на туристичкој мапи Србије. Последњих година, туризам на Златару доживљава ренесансу. Граде се нови хотели, проширује туристичка понуда, а атрактивности тог дела западне Србије нарочито доприноси Увац.

Хотели на Златару налазе се на 1.200 метара висине, што током лета гарантује пријатне ноћи и спавање под јорганом, док у градовима горе ваздух и земља. Због ваздуха богатог терпентином и озоном, Златар радо походе спортисти.

Крстарење меандрима реке Увац посебан је доживљај. Овде је свој дом свио и белоглави суп, а супови су страствени летачи, дневно прелете и 400 километара. Ипак, има и оних који прецене своје могућности. 

"Имамо анегдоту о Урошу Нејаком, тако смо му дали име. Наиме, њега су ваздушне струје однеле у Пољску па је пао у предграђу Варшаве. Захваљујући нашем пријатељу, амбасадору Пољске који је у то време службовао у Београду, он је средио све папире, целу процедуру, послао га авионом за Београд, где смо га ми дочекали. Тако је он остао упамћен као једини белоглави суп који се возио авионом", каже Стево Радовановић из Специјалног резервата природе Увац.

Највећа атракција на Увцу је Ледена пећина дуга шест километара. Краси је пећински накит у чијој лепоти могу да уживају само туристи опремљени јаким лампама. Домаћини верују да би, ако се постави савремена лед расвета која не угрожава животну средину, ова пећина постала најинтересантнија подземна туристичка атракција на Балкану.

На обали Увачког језера је и јединствени етно-музеј тог дела Србије.

"Људи који се враћају са мора, са летовања, овде им дође некако на пола пута и ту сврате да се одморе и обично остану неки дан више јер им се овде свиђа", објашњава Велибор Шапоњић из Етно-домаћинства Шапоњић.

Ове, како кажу домаћини – кућерке, туристи обожавају и ту воле да прилегну, а у њима су се некада од сунца и кише сакривали чобани док је стока на испаши.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.