Specijalni rezervat prirode “Uvac”, prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije, nalazi se na samom jugozapadu Srbije, na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš. Na prostorima ovih opština postoji 8 zaštićenih područja, što dovoljno govori o lepoti i značaju ovih predela. Kada se određeni predeo stavlja pod zaštitu, to se radi pre svega da bi se priroda zaštitila od čoveka. 

Šta se dešava kada čovek ne može da zaštiti prirodu od čoveka? 

Ovaj rezervat (ne)taknute prirode odgaja i hrani različite vrste životinja i biljaka. Jedinstvenost područja čini prisustvo veoma retke i malobrojne vrste lešinara – beloglavog supa, koji se gnezdi u pojedinim delovima klisure, na stenama, potkapinama i pećinama iznad vode. Ovde se nalazi sistem pećina koji je najduži i među najlepšima u Srbiji. Pored beloglavog supa ovde se mogu videti i druge ugrožene vrste ptica, kao što su suri orao i orao ribar, buljina, planinski puzgavac i veliki ronac. Na području klisure evidentirano je ukupno 216 biljnih i 400 vrsta ptica, a svoje stanište ovde su našli i medved, ris i vidra, kao i više vrsta endemskih insekata i slepih miševa koji se nalaze na Evropskoj crvenoj listi retkih i ugroženih vrsta faune. 

U meandrima reke obitava i mladica, vrsta plemenite ribe dovedena gotovo do istrebljenja ali je ovde našla svoj mir. Beloglavi sup je po mnogo čemu jedinstvena ptica. Jedna je od četiri vrste lešinara koje naseljavaju Evropu ali i jedina sa staništem u Srbiji. Do pre nekoliko godina bio je na ivici istrebljenja. 

Zaslugom predanih ljudi iz Specijalnog rezervata prirode "Uvac" ova veličanstvena vrsta je doživela i dalje doživljava preporod. Posmatrajući ga dok krstari nebom, čovek je vekovima pridavao značaj njegovom savršenom letu. Iz toga se rodilo verovanje kako sup može predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile događaje. Da li ova ptica može da predvidi opstanak jednog od svojih poslednjih staništa? Možemo da verujemo da može i da je upravo Uvac i izabrala jer je predvidela da će ovde doživeti procvat ali avaj, čovek je često nepredvidiv. 

Reku koja nosi mnogobrojne tajne, sve češće posećuju i mnogobrojni turisti. Bistra voda naoko pitomog Uvca krivuda zavojima koji više liče na lavirint iz koga nema izlaza nego na tok reke. Ono što sigurno izdvaja ovaj prirodni dragulj od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, nije promenio ništa od svoje autentičnosti. Ovakak, kakav je danas postoji već dugo, dugo... 

Koliko će još postojati zavisi samo od čoveka i prirode. Priroda je čoveku dala sve, čovek prirodi može da uzvrati samo ljubavlju i brigom o njoj. To nam je Ona ostavila u nasleđe, to je sve što Ona traži od nas. Nećete videti višespratnice, velike vikendice. Ovde kuće još uvek odišu toplinom pravog seoskog doma, a u kućama se sprema hrana po receptima naših starih. Međutim, naši stari nisu za sobom ostavljali deponije otpada, nisu ispuštali u vodu koja se može piti direktno iz reke svoje otpadne vode, nisu ostavljali plastične kese i ostali nerazgradivi otpad ovim veličanstvenim pticama za obroke, to radimo mi, i mladi i stari. 

Da li turisti dolaze da vide otpad? Da vide kako predeo Uvca ima najlepše divlje deponije na Balkanu? Divlje deponije koje poslednjih decenija niču kao pečurke posle kiše na ovom prelepom području prete da ugroze postojanje celog područja zajedno sa svim autentičnim vrstama koje na tom području žive. Te vrste žive u skladu sa prirodom, one znaju zašto su baš ovaj deo izabrale za svoj dom. Mi od prirode i svega što se u njoj nalazi možemo puno da naučimo, Ona je naša majka, ko smo mi da se prema njoj odnosimo na takav način? 

Jedan od najvećih umova koje je ova zemlja ikada imala Ivo Andrić je rekao: „Čovek može da posmatra prirodu sa ciljem da je upozna, kako bi se odbranio od nje ili je iskoristio u svoje svrhe. Teško onom ko je posmatra sa drugačijim namerama, mislima i osećanjima” 

Ona nama daje da je upoznamo, Ona nam daje da je koristimo, sve njene lepote, sva njena bogatstva. Zauzvrat, samo traži da je poštujemo i cenimo. Čovek sa umom koji mu je od Boga dat može da osvoji i planetu i svemir, može da dođe do pronalazaka koji menjaju planetu i svet ali čovek jeste i problem. Niko više. 

Biti čovek znači i verovati, verovati da upravo taj um koji nam je dat, pored problema, zajedno sa prirodom, može biti i rešenje. Računica je prilično jednostavna a rešenje je? 

Čovek...

Specijalni rezervat prirode "Uvac"

Specijalni rezervat "Uvac" je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Centralnu morfološku celinu rezervata predstavlja kanjonska dolina reke Uvac sa dolinom njenih pritoka. Jedinstveni zagrljaj prirode, prožimanje vode i kopna koje ih okružuje, kratak je opis tri prelepa jezera: Uvačkog, Zlatarkog i Radoinjskog. Nastala su delimičnim potapanjem doline moćne planinske reke Uvac i izgradnjom tri brane.

Uvačko jezero (Sjeničko jezero)

Uvačko jezero (Sjeničko jezero) je veštačko jezero dugo 27 km koje vijuga meandrima kojima je pre njegovog nastanka proticala reka Uvac. Izgradnjom zemljane brane od 110 metara, koja je najviša zemljana brana u Srbiji, stvoreno je ovo jezero čijih 212 miliona metara kubnih vode pokreće agregat snage 36 MW i proizvodi godišnje 70 miliona KWh struje.

Река Увац

Krstarenje Uvačkim jezerom 🚤

Krstarenje Uvcem se obavlja brodovima i katamaranima koji polaze sa brane na Rastokama. Tura se satoji od vožnje čamcem kroz krivudave, nadaleko poznate, meandre, posete Ledenoj pećini i obilaska vidikovca sa kog se pruža pogled ka meandrima i koloniji beloglavih supova koji kruže nebom iznad jezera. Obilazak traje oko 4 sata i ukupno 32 kilometra u oba smera. Na brodovima je dostupna hrana i piće po dogovoru.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

uvac