Лакши превоз грађе, нова шанса за развој туризма. У срцу Златара је још пре девет деценија било летовалиште.

Одавно, кажу планинци, није био тако леп септембар на Златару.И берићет на све стране: пашњаци бујни, родило у изобљу у баштама, ливадама, шумарцима. Као круна родне године - асфалтна трака од Превоја до Водене Пољане, дужине три километра, отворила је њедра планине.

Кад  "Путеви Златар"  заврше све радове у које су држава и општина уложиле 21 милион динара народних пара – биће ово једна од најлепших саобраћајница у нашем крају, наравно оних које нису у „државном рангу“. Пут  пролази кроз море четинара и пропланака из којих се сливају бројни рабаџијски коловози. Ширине је четири метра, са банкинама, каналима, пропустима и посеченим стаблима која су на макадамском друму сметала прегледности и угрожавала безбедност, са само  једним мањим успоном, одмах од регионалног друма Нова Варош – Сјеница.

Црква и шумарска кућа у срцу планине

Коначно је стигао асфалт до шумарске куће и манастира Козме и Дамјана на Воденој Пољани, на надоморксој висини од 1.45о метара. Са једног од најлепших кутака Златара гранају се краци за Коник, Црвене Воде, Правошеву...

И поред неких оспоравања градње, чари Водене Пољане и благо Златара заслужили су ову саобраћајницу. Колико је сама кубика балвана овим и другим путевима извезено из златарских шума, колико каријера грађено на оморикама, па кућа и вила сазидано, колико изборних кампања најављивано влакама и натовареним камионима од Другог светског рата по овамо..? Колико је кладара и јармова поломљено, моторки сатрвено и секира задебљало (само оне дебљају од рада)...?

Иза лагера грађе још се назиру рушевине планинарског дома

На стручњацима је да анализурају економске аспекте пута кроз планину. Сигурно је да ће он омогућити лакши и бржи транспорт грађе, до висова ће лакше стизати љубитељи планине и сакупљачи шумских плодова, а из општинског руководства најављују нову страницу у развоју туризма на Воденој Пољани и падинама Голог Брда. Биће то, кажу, замена за садашњу већ тесну и искрчмљену  зону на Бабића Брду, којој недостаје низ садржаја.

По свему судећи, та развоја шанса је на дугом дршку због имовинских односа, недостатка  воде, решавање питања одвођења отпадних вода и других комуналних проблем. С  друге стране, треба имати у виду тешко бреме наших недостатака:  кадровску оскудицу, танке приходе и беспарицу, одсуство тимског рада и критичког односа према пропустима, те да се тешко носимо и са мањим инвестицијама и да споро градимо (и поред хвалисања). Уз све ово,  талас неукости, политиканства и неслоге, запљуснуо је  последњих година  нашу општину. Ако не „загризе“ неко са дубоком кесом и креативним тимом – мрка капа!

Друм вијуга, а пропланци узмичу пред морем четинара

Да је Златар био летовалиште  још пре девет деценија – сведочи серија путописа „По Старом Влаху“ знаменитог репортера „Политике“ Григорија Божовића, сабраних у књизи „Граничарска коб“ (Пријепоље, 2010). У запису „Изгледи и могућности Златара“ (јун 1934. године) Божовић наводи  да је  „Златар летњи издиг  Пријепоља и Нове Вароши, њихово летовалиште, наравно још у малом обиму“. Имућни људи овде су имали летњиковце (колибе, како су их обично звали), а Милан Борисављевић и праву вилу. У Булатовићима је „Друштво Златар – Јабука“ подигло гостионицу, у брвнарама је било 32 кревета, а летовалиште је одмах могло спремити све што је потребно за стотину особа, а по пријави и за две стотине... 

Шумарска кућа на Воденој Пољани пре реновирања

На Воденој Пољани још се назиру темељи планинарског дома преко пута спомен-чесме,   крај које су до пре коју деценију гореле логорске ватре уочи Ивањдана и сабора.

Сусрети и виђења, некадашњи Ивањдански сабор

Зашто је заборављено ово излетиште, могу ли се обновити извиђачка логоровања и походи планинарских одреда? Како ли то други раде и то на планинама са мање висине и лепота?!?

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.