Врлети Муртенице и надница очеличили Дарка Зечевића (88), из Драглице, и он засад одолева годинама које га сустижу. Сваког дана из ливаде носи узбрдицом сено за стоку тешко више од 40 килограма.

СВАКОГ дана Дарко Зечевић, 88-годишњак из Драглице на Муртеници, из ливаде под кућом изнесе бреме сена. Положи овцама, припреми бреме, па узбрдицу од потока до штале, као уз нос, савлађује, како каже, на застрањке, уз благе кривине. Терет од 40 до 70 килограма носи тако да би му позавидели младићи и кршни планинци.

- Радили овако преци, навико сам, одмалена. Скоро цело сено зимус сам изнео кравама, а и немам запреге да га извучем. А за шта су друго сељаку леђа него за терета и зноја? - као да се правда старина што се мучи у одмаклим годинама у врлетима Медвеђег брда.

На Муртеници, Дарка знају по вредноћи, лаким ногама, зечјем кораку пешака, али и стасу правом ко стрела. Многи памте да су га, одлазећи изјутра на државни посао, сретали како се из горе враћа с другим товаром дрва на самару коња. Цео век је, кажу, био притиснут бременом судбине и живота.

- Сиромаштво и живот ме рано очеличили и окалили - открива Дарко рецепт горштачке издржљивости. - Са 15 година почео сам косити ливаде, а ускоро су ме укућани слали у надницу: најпре на градилиште пута од Златибора према Кокином Броду, па код сеоских газда. Омркнем и осванем на туђем имању. Копао сам и продавао луч, био кириџија и рабаџија, секао грађу ручном тестером... Да се, потурајући грбачу, откине динар и опстане на камењару и прљуши.

Из Борја, где су некад биле колибе и сенокоси драгличких заселака, Дарко је данима преносио сено: два бремена на коњу, а једно на леђима. Тако је и 1973. године, од Таламбаса пренео хиљаду блокова за градњу куће.

Још увек четири ара земље за врт ручно риља, а део окућнице покоси косом. Из оближњег шумарка не враћа се без нарамка огранака. Са супругом Вером (77), Дарко гаји две краве, двадесетак оваца, коње... Мелем на тегобан живот су посете троје деце и телефонски разговори са унуцима у белом свету.

ПУТ ОД "МИРАЗА"

- БЛИЗИНА извора воде једина је погодност за живот на десетак хектара дрлије - казује Дарко. - Поможе ми прошле јесени шурак Лазар Виторовић, на раду у Француској, да прокопам пут. Нисам тражио мираз, никад ни динар, али он добре душе, помаже и комшије у Белој Реци.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

murtenica darko zečević