Акција игумана манастира Дубница, архимандрита Макарија и ходочасника. Покосили траву на гробовима и белезима ратника из Јаворског рата 1876. године.

Неколико десетина надгробника и крајпуташа и споменик јунацима Јаворског рата и мајору Илићу, испод Василијиног врха, на Јавору, пре неки дан су „прогледали“ из високе траве. Намерници сада могу лакше да приђу, поклоне се сенима ратника, запале свећу и пољубе бели обелиск...

Рукаве су засукали, траву покосили и уредили простор око белега, онолико колико су стигли између два налета кише - архимандрит Макарије, игуман манастира Дубница у Божетићима и двојица посетилаца ове светиње, Зоран Рашковић из Београда и Звонко Миловановић из Пријепоља.

Акција на уређењу гробова и белега испод Василијина врха

- Уочи Преображења сам први пут био на Јавору и изненадио ме немар према тим белезима ратника, да се нико не сети да уклони коров, а да и не говорим о огради или уређењу Карађорђева шанца – казује Зоран Рашковић, потомак старовлашке лозе кнезова Рашковића и чести ходочасник манастира, задужбине патријарха Гаврила (Рашковић), наглашавајући да му је била част да уређује гробове и белеге ратника.

У више наврата је стари момах Макарије опомињао мештане подјаворских села, и са нововарошке и са ивањичке општине, на чијој територији је ова амбијентално-историјска целина, да брину о спомен-обележју испод највишег јаворског виса.Најчешће је добијао одговоре да је то брига Месне заједнице Кушићи и тамошње школе која носи име мајора Илића.

Опомене - игуман Макарије крај споменика мајору Илићу и јунацима

- Ово је светиња, па су грех и срамота то како се односимо према гробовима и белезима ратника који су овде положили животе бранећи слободу и огњишта Старог Влаха и Србије пре готово 14 деценија у Јаворском рати, али и одбрани при повлачењу Српске војске 1915. године. Сваки камен овде је био бусија, на сваком вису је шанац, нема стопе земље која није крвљу натопљена – опомиње игуман.

Недалеко од раскрснице путева за Ивањицу, Нову Варош и Сјеницу и некадашње царинарнице и карауле, добровољним прилозима грађана моравичког краја 1907. године подигнут је споменик. На белом обелиску, на месту где се налазила костурница и крст, записано је: „1876 – 1877 изгинулим борцима на Јавору и Калипољу са јаворским јунаком мајором М. Илићем у ратовима за независност Србије 1876 и 1877 год. Благодарно потомство 24. јуна 1907.“

Идућег лета навршава се 140 година од почетка Јаворског рата – операција Ибарске војске ма Јавору, којима су започели отаџбински ратови Србије за ослобођење и независност.

У ЛЕГЕНДУ СА 32 ГОДИНЕ

Мајор Михаило Илића (1845-1876), родом из Јагодине, камандант Друге ужичке бригаде, отишао је у песму и легенду у 32. години живота. Одбијајући наредбу да се повуче и ослањајући се на природне тврђаве, Чемерницу и Мучањ, у лето 1876. године, спречио је продор Турака са Јавора у долину Западне Мораве.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor major ilić mihailo ilić druga užička brigada otac makarije