Записи Емилијана Протића, из Ивањице, у књизи „Све боје живота“. Шкрти језик земљака претварао у топле приче обичних људи. Поуздани водич кроз историју варошице основане 1833. године.

- Са тестером у руци почеле су Михаилове године оскудице и борбе за живот. Себи и породици зарађивао је тако хлеб, а никад Ивањичани нису срели чика Михаила погрбљеног од брига, тмурног. Ни на људе, ни на живот, није био киван. Незлобив што други имају све и преко тога...

Овако је у мајском броју ужичких "Вести" 1989. године ивањички дописник Емилијан Протић записао причу о Михаилу Лазовићу, подсећајући да је избегао из црногорских брда и пакла Другог светског рата, да су овде деца израсла, подигла дом, у ком је и Михаило нашао свој мир и остао исти. На поздраве је одговарао срдачно: "Добро је, биће боље..."

Колеге: Протић са Радованом Поповићем

И овим записом Протић је потврдио да је прича обичних људи - обично права прича. И да у времену свакојаких чудеса, малих и великих звезда и екрана, шарених шатри и естрада, мало ко запажа да ту, одмах поред нас, тече други живот. А Протић је у хуку времена стизао да пише о људима који су водили скромне животе, испуњене љубављу, помажући се кад су могли...

На јунаке његових прича подсећа недавно објављена књига "Све боје живота", у којој је стотинак репортажа и успутних записа из моравичких забити, али и из чаршије на Моравици.

- Протићеве репортаже су својеврсна сведочанства времена када су пут, светло и вода били идеали друштвеног просперитета. Трагајући за причама обичних људи, Протић је отварао бројна врата по селима расутим по Голији, Јавору, Мучњу, претварао шкрти језик земљака у неусиљену и топлу исповест - подсећа приређивач књиге Зоран Јеремић.

Времеплов моравичког краја из пера дописника

Емилијан Протић (83) професор је књижевности и аутор више монографија о школама и знаменитим личностима, а у новинским шлајфнама и извештајаима за Радио Ужице доказао се као поуздани водич кроз историју Ивањице, почев од вакта кнеза Милоша.

Тако се, путујући његовим времепловом, од пампи гашњача до сателитске станице, сазнаје како је моравички капетан Симо Јаковић поставио темеље будуће вароши, ко је донео прву лопту у градић са три сокака и седам уличних фењера, кад је "протутњао" први бицикл, а када синула електрика...

Вредни - живот у оскудици

- Седамдесете и осамдесете године 20. века обележене су привредним узлетима, који су превазилазили државне границе. ШПИК је први окренуо точак кад су се удружили шумарство, индустрија и пољопривреда. Врло брзо су највећи извозници постали ИТИ и Конфекција "Јавор". Записао сам и сећања о првим годинама "Нушићијаде" - ивањичким белим ноћима ведрине и смеха и озбиљних уметничких догађаја - каже Протић.

Занат учио из новина 

У редакцији "Вести" колега Ђорђе Пилчевић добацивао је: "Нешто су, Прото, твоје шлајфне увек краће од осталих", а други ведро задиркивали: "Човек је из пасивног краја, штеди на хартији..." Био је међу дописницима једини који раније нигде није пекао новинарски занат, а са задатком да покрива све области. Занат је, каже, учио читајући тадашње најбоље новине.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

knjiga emilijan protić