Од вајакада се свет лечио лековитим водама које извиру из ко зна којих дубина и кажу да је то најстарија медицина на свету која се одржала ево и до данашњих дана.

У једном месту у старој Србији извире чудесна вода и распукле стене и кажу да је многе спасила муке и једина је можда на свету која као чарапу скида болесну кожу и лечи поломљене кости, а многима је помогла и спасила их беде, чак и кад је деценијама у локви зарастала. Ово место и чудесна вода доживела је репризу живота и то нећете веровати захваљујући човеку који је ту као дете напијао и разгаљивао душу.

У ова брда старе Србије вековима уназад стизали су невољници у потрази за спасењем и леком од тешких мука и убоја. И заиста многи крастави отишли су глатке коже и многи хроми овде су проходали, а мештани се и данас куну да је ова вода њихова најбоља апотека и антибиотик.

Прибојска бања, Фото:ГЗС

„Ова вода лечи коња, а камоли људе, кад се у њој окупаш као да си изашао из мајчине утробе, као да си тек проходао. Ове капацитете које има ова вода то нема ни пола Европе”, рекао је Љубомир Пешић.

Љубомир Пешић, Фото: ГЗС

Најстарија медицина коју памти цивилизација одржала се овде вековима и имала је невољника и када је била сравњена са земљом, а данас када је удаљена од очију и света лепша је него икада.

Доктор Драган Пјевчевић до пензије је радио на овом лековитом извору и каже да неретко овуда плутају делови коже коју је као чарапу скинула вода, а и бројни су сведоци невољника и срећника који су под ово каменито брдо стигли на носилима, а отишли пешке.

„Ово је изузетно чувена вода и температуром и саставом, и хемисјки и свим другим саставима. Добра је за пиће, за терапију, изузетна је за велики број стрљења. Овде сам радио преко 30 година и видео сам на хиљаде пацијената који долазе сваке године и наказе свиј лек у овој води, било да је пију или да се купају у њој. Верујем да је долажење два пута годишње уз адекватну терапију, добра је за кожна обољења. До гроба ћу памтити како је човек дошао у колицима код мене, овде се купао седам дана и отишао својим ногама кући. Од Римског доба знамо за њу, краљ Урош се овде купао са својим војском коју је излечио”, рекао је др Драган Пјевчевић.

др Драган Пјевчевић, Фото: ГЗС

Свашта је ова народна апотека претурила преко своје грбаче, последњу пут затекли су је пре неколико година у трњу и затрпану тонама земље где се до чудесне воде стизало богазима.

„На улазним вратима 2014. године писало је да базени неће радити до даљњег, ни један објекат није имао ни воду, ни мокри чвор, сви базени су били испуцали и раније је постојао само један, није било ни тушева, ни гардеробера. Објекат је из 1902. године , с обзиром на то један од надзорних органа нам је био Завод за заштиту споменика они су све одређивали, боју фасаде, боју и врсту црепа, све”, рекао је Раде Цинцовић.

Раде Цинцовић, Фото: ГЗС

Кажу да је чудо Божије јер има идеалну температуру која се вековима није мењала, 36,6 степени, а то је температура људског тела.

„Ја сам рођен овде и с обзиром да сам осам година ишао у школу у Прибојаку бању, морао сам да прођем туда, велики је број људи које сам видео да су дошли у инвалидским колицима или са штакама, а после десетак дана су остављали штаке узимали штапове, а сама та инвалидска колица су гурали они лично”, рекао је Цинсцовић.

Дуго ће се памтити у овом крају ко је посусталој лековитој локви удахнуо други живот, а то је Горан Деспић који је овде први пут угледао небо, научио шта значи бити човек и кад немаш и кад имаш и како се воли родна груда.

Горан Деспић, Фото: ГЗС

„Иако не живим овде преко 30 година, али остала је нека тајна веза, нека емоција, зато што ми је цела генерација, цело покољење пре мене, моји прадедови родитељи, сви су овде рођени и одрасли у овом крају, све је везано за овај крај за манастир, за Бању. Што се тиче Пиројске бање и свог тог улагања које је било све ове године, то нема везе са економском исплативошћу, то је везано за емоције. Постоји нешто много важније, нешто што вуче човека , што га одржава у животу и остаје после њега, а то је важније од било које инвестиције. Када сам се вратио овде затекао сам једно ругло, нико ниша није улагао 40 година , све је пропадало и сваке године све је било ружније, базени су били затворени, ништа радило није, све је било запуштено”, рекао је Деспић.

Црква на Бањи страдала је први пут пре триста година, од стране Турака, а према Горановим речима, када се након година живота и рада у иностранству, вратио у родно место, прва жеља му је била да обнови цркву.

„Моја животна жеља је била да помогнме у реконструкцији цркве, неки мој дуг, то је нешто најлепше што сам могао да урадим, све остало је пролазно”, закључио је Горан.

ГЗС

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

pribojska banja lekovita voda goran despić