Први споменик у Великом рату подигли српски војници мајору Василију Луковићу у селу Јабланица. Златиборци новим белегом чувају успомену на браниоце границе 1914.

У камену са траговима крви и шрапнела гранате која је на коти Цигла у селу Јабланица убила команданта, војници су, само дан након што су 9. августа 1914. године (по старом календару) спречили 16. аустроугарски корпус да избије на Златибор и пошто су сахранили мртве другове - бајонетима урезали епитаф:

"Мајор Василије Луковић погинуо 9. VIII 1914. г. Испунио своју дужност према Краљу и Отаџбини... Завидимо ти, и поздрављамо ти породицу..."

- Ово је, колико се зна, у Србији први споменик подигнут у Великом рату и то у време Церске битке. У години уочи 100-годишњице одбране Србије покренули смо иницијативу да белег постане део новог обележја и да се уз одуживање дуга храбрим браниоцима границе, скида вео заборава са догађаја на јужном делу Дринског фронта - казују пензионeри, прота Радован Ћосић (83) из Ужица и Вукомир Божанић (68), председник ТУ "Јабланица".

Убрзо су Златиборци, уз помоћ историчара ужичког Музеја Радивоја Папића, аутора књиге "Ужичка војска и четврти пук 1914.", сазнали да je мајор Василије Луковић родом из Кнића, а командовао је 3. батаљоном IV (ужичког) кадровског пука у Лимском одреду. А овај одред је био у саставу ужичке војске, која је имала задатак да штити леви бок три српске армије, да брани гранични фронт од Рогачице до Прибоја и запречава све правце који воде ка Ужицу, у долину Западне Мораве и на Пештер.

У окршајима са четири-пет пута надмоћнијим Швабама, који су надирали из Босне и преко Лима, уз јеку топова и борбе често на бајонет и гушање, 21. и 22. августа - на Цигли, Црном врху и Оштрељу погинуло је преко 100 војника и добровољаца Лимског одреда, као и мајор Луковић.

Вукомир Божанић (Фото Златибор прес)

- Тела погинулих су тек 1939. године са грудобрана отаџбине пренета у спомен-цркву у Прибоју и село Штрпци у општини Рудо, а неки и у породичне гробнице. Посмртне остатке мајора Луковића (1881-1914) брат Теодосије, генерал, пренео је у порту цркве у родном Книћу у Шумадији - казује Божанић.

Чудна је била судбина крајпуташа украј путељка који је из златиборског села Јабланица водио на некадашњу тромеђу две царевине - Турске и Аустроугарске и Србије.

Прота Радован Ћосић био је три деценије служитељ олтара у Јабланици и, за "Новости", сведочи да је на Белој глави, при одласку да свети водицу 1973. године, у врзини, открио од црвенкастог камена истесан споменик.

Прота Радован Ћосић (Фото Златибор прес)

- Био је лицем окренут земљи, па га очистим и "сменом 8" снимим. Прве комшије, браћу Милана и Горчета Вујића позовем да колицима споменик превезу у шупу, да га ко не оштети. Сеоска организација СУБНОР-а била је против враћања споменика и уређења места јер су се у натпису помињали краљ и отаџбина. На гробно место је враћен много година касније - казује Ћосић.

У спомен-чесму, коју су подигле општине Чајетина, Прибој и Рудо, недалеко од тромеђе и карауле на Цигли, уграђен је стари крајпуташ. У камену су делови одеће и опреме српских ратника - шајкача и чутурица из које истиче вода, дело вајара Владана Митровића из Трнаве.

Стражу мајору чувају саборци, у мермеру је 37 имена. Около је парк пријатељства, поправљено је шест километара пута од центра села.

ПОМЕН У славу храбрих браниоца границе 1914.(Фото Златибор прес)

Народни сабор на цигли 

Златиборци се поносе што је Цигла једно од ретких места у округу где се на народном сабору одају почасти јунацима Великог рата. Од 2014. године, у недељу по Госпођиндану, на ходочашће и помен долазе и комшије из Лимске долине, а и Шумадинци.

Антички пример жртве 

- Камени белег на Цигли, сведок једног данас скоро незамисливог војничког односа према отаџбини, народу, војничкој части и спремности на жртву, који се може равнати са најсветлијим античким примерима, читав један век нас је опомињао да одамо дужну пошту том херојском времену и прецима - подсећа Вукомир Божанић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

krajputaš vasilije luković