На споменику Калипољској бици у Љепојевићима пише да су три бригаде изгубиле преко 500, а организатори манифестације тврде – преко 7.000 ратника, па испада да је било више погинулих него учесника битке! Нису српски војници били глинени голубови, нити ишли грлом у јагоде? Зашто се не поштују историјске чињенице, зашто се брукају и руже јунаци, зашто се ремети мир ратника?

У неколико извештаја са обележавања 145-годишњице Калипољске битке на Петровдан 2021. године ( Дневник Гласа западне Србије, портали ГЗС из Чачка и „Инфо лига“ из  Ивањице), наведено је да је „на Ивањдан 1876. године погинуло преко 7.000 војника, а још више рањено. Јаворски рат се се мора памтити и обележавати и због 20.000 војника у њему погинулих и његове улоге...“

У непуне две реченице више материјалних грешака, а најкрупнија је, свакако, да је број полинулих у Калипољској бици Јаворског рата 1876. године увеличан – 14 пута?!?  И још горе: било је више погинулих него учесника Калипољске битке?!?

Број од преко 7.000 погинулих војника премашио је  за хиљадарку онај чувени фалсификат ХО „Стара Рашка“, која је пре коју годину у најавама и  саопштењима наводила 6.000 хиљада страдалих. Тада се у таблоидној жељи и ријалити маниру број жртава, упркос историјским чињеницама – повећавао 12 пута?!? Овога пута се отишло још даље – 14 пута... ?!

Ревизионисте историје дементује натпис са споменика у Калипољу, у селу Љепојевићи, који је средствима Министарства за рад и борачка питања подигнут 2002. године:

„У јуришу на калипољске шанчеве 6. VII 1876. у најтежем боју Српско-турског рата, Ужичка, Рудничка и Шабачка бригада изгубиле су преко 500 ратника. Српска војска тада није заузела утврђење, али након рата Србија је добила независност“.

Помен крај споменика Калипољској бици у Љепојевићима

Извештачи са последњег обележавања годишњице Јаворског рата кажу да су користили материјале добијене од организатора и бројке су више пута изговорене у току програма. 

Било како било - аутори чињеница „из рукава“ нису се обазирали ни на бројна упозорења добронамерних (па и овог аутора), ни на податке објављене на 95. страни књиге др Војислава Суботића „Планина Јавор у историји Срба“ (Београд, 2008), коју је издала баш „Стара Рашка“. Уз илустрацију (скицу)  бојишта, са распоредом  шанчева и правцем напада српских јединица под командом Петра Борисављевића,  Суботић  наводи да је у боју на Калипољу 6. јуна 1876. године учествовало три бригаде и три ескадрона коњице, са укупно  око 5.500 људи.

Дуг јунацима - почаст одали представници Војске Србије

Драгоцена сведочанства о Јаворском рату нуди и сведок догађаја Мита Петровић у књизи „Ратне белешке“  (Народни музеј, Чачак, 1955), као и зборник радова са научног скупа „Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878  године (Народни музеј, Чачак, 1977). 

Дакле, и лаику је јсно, имајући у виду убојитост оружја тог времена, простор у Калипољу, те само неколико сати битке – да је фалсификат о броју жртава незабележен на овим просторима и да није могло бити погинулих готово к'о на Солунском фронту. Па нису српски војници били глинени голубови, нису ишли грлом у јагоде, да, упркос неким погрешкама команде, падају као снопље пред шанчевима и „Круповим“ топовима турских посада?

Богата историја по много чему нас обавезује да будемо искрени и поштени, а најпре и пре свега – према јунацима који су ратовали за нашу слободу...

Морају се поштовати историјске чињенице (и  ликови), јер је ово тема с којом не смемо да се играмо ни у ком смислу. Емотивно памћење српског народа веома је важно и  живо, без обзира што је 145 година прошло од Јаворског рата. 

Културно-уметнички програм поводом 145-годишњице

А зашто се, уместо дуга јаворским јунацима, удара нож у леђа јаворској традицији? Ко то фалсификује историјске чињенице, за кога и пошто то ради? И колико се за то издваја народниох пара?

Или је ово срамотно понашање савршено уклапање у општи тренд незнања, бахатости и мањка  културе...?!

Зашто брукамо и ружимо јунаке, зашто се ремети мир ратника?

На крају, зашто о овој бруци ћуте професори историје и историчари, од којих су неки и у руководству ХО „Стара Рашка“. 

Запис у бронзи 

Портал Милешевске епархије (milesevskaeparhija.rs) доноси  извештај „На Јавору обележена 145-годишњица Калипољске битке“, у коме наводи да је свету архијерејску литургију  у храму Светих српских  мученика и новомученика служио владика милешевски Атанасије, као и помене ратницима крај белега битке у Калипољу и споменика мајору Илићу и јаворским јунацима, те да су положени венци и изведен богат културно-уметнички програм. Међу 88 фотографија, портал објављују и слику записa у бронзи, на каменом споменику у Калипољу, који демантује фалсификаторе историје. 

Запис демантује фалсификаторе (Фото М. епархија)

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor kalipoljska bitka