Роман о ликвидацијама последњих четничких група из Другог светског рата у гудурама на тромеђи Србије, Црне Горе и БиХ, о судбинама људи окованих идеолошким заблудама и илузијама. Јунаци књиге су историјске личности, од бораца „за краља и отаџбину“ до припадника Удбе, њихови расколи... Никога од оних који су чинили злочине не ослобађа кривице.

У првој деценији иза Другог светског рата у гудурама на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине трајале су потере власти и Удбе за одметницима, остацима бораца "за краља и отаџбину".

"Шумљаци", како их је народ звао, гоњени као звери, измицали су заседама и доушницима, били заточеници земуница и ноћи које су месецима трајале, скривали се у јазбинама и скровиштима јатака, вазда на опрезу и руком на обарачу машинке...

Појава романа "Шумљаци" Миомира Милинковића поново на простору Чајнича, Вишеграда, Рудог, Пријепоља, Нове Вароши, Пљеваља, Прибоја и околине распреда приче о сусретима "очи у очи", о судбинама људи окованих идеолошким заблудама и илузијама, о времену кратког сна и када је сваки нови оброк "шумљацима", њиховим јатацима или представницима власти могао бити последњи и најважнији.

Писац романа Миомир Милинковић (73) из Београда, универзитетски професор реторике и књижевности, песник и приповедач, аутор књига из области науке и књижевности, рођен је у прибојском селу Буковик, у долини Поблаћнице, у средишту поратних догађаја. Ожиљци тог времена тињали су у њему више од педесет година, када је решио да утиске из раног детињства оснажи историјским чињеницама и преточи у уметничко дело.

Аутор - Миомир Милинковић (фото: Приватна архива)

- Главни јунаци романа су историјске личности, од "шумљака", чији је вођа био Божо Бјелица, па преко припадника Удбе, којима свесрдно помаже несвршени студент медицине са надимком Доктор. Представљајући се као веза са штабом у Лондону, успева да "шумљаке" убеди да могу у њега имати поверење, да би их, у добро осмишљеним акцијама, једног по једног ликвидирао. На њихов историјски статус надоградио сам књижевно-уметнички профил, откривајући разлоге борбе и одлучност да се жртвују за своје идеолошко опредељење - истиче Милинковић.

Јатаци на нишану 

Јатаци су у смутном поратном времену оданост или издају плаћали животом. Једни су, сведоче странице романа, улогу јатака прихватали из мржње према новој власти и из жеље да помогну онима који се боре за повратак краља и монархије, а други зато што су их четници уцењивали претњама да ће им, ако одбију сарадњу, затрти породице. Трагику једног честитог домаћина најбоље потврђују речи после разговора са мајором Удбе Бранком: "Учинићу све што тражите од мене. Како год да урадим, ја сам себи написао смртну пресуду!" Други, пак, после саслушања, каже: "Ето вам моје главе, па чините са мном шта вам је воља! Ви или Божо - свеједно ми је од чије ћу руке погинути!"

Никога од четника који су остали доследни идеји служења краљу и отаџбини, а чинили су злочине, аутор романа не ослобађа кривице. Божо Бјелица је најтврдокорнији представник те групе која измиче потерама и из освете убија председнике народних одбора и комунисте. До половине рата био је на страни партизана, а никада, за разлику од саборца Српка Меденице, није поверовао у везу Доктора са избегличком владом, али се поверио (и поверовао) жени са којом је имао интимну везу.

- Десило се оно што је његов отац говорио милицији: "Нисте ви дорасли да ухватите и ликвидирате мог Божа! Њему може доћи главе само жена?!" А та жена је била Стајка Секулић, која га је, под изливом љубоморе, пошто је сазнала или је погрешно обавештена да Божо има дете са другом женом, издала Удби - истиче аутор књиге.

Судбине -Ломови и усуд победника и поражених у шумама Тромеђе

Подсећајући да Милинковић пише о другој страни медаље у НОБ-у и послератном периоду, о поделама и идеолошким острашћеностима, др Милутин Ђуричковић истиче:

- Неслагања и бројне животне судбине победника и поражених, писац приказује непристрасно и објективно, верно описујући све тортуре, срамоту и проблеме кроз које су многи од њих пролазили као кроз катарзу или казну. Процеси срозавања људи, њиховог морала, личног и друштвеног интегритета (шпијунажа, јатаци, милиција, Удба) представљени су аутентично и без икаквих импровизација, са незаобилазним указивањем на озбиљне пропусте, лажи и неправду према историјским чињеницама о народноослободилачкој борби, отпору против окупатора и такозваних домаћих издајника.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

miomir milinković roman šumljaci