Вагон зоби од Србина за окупаторског генерала

politika.rs (Бранко Пејовић) 15. јун 2020. године Друштво Коментари

Злочини над Србима (Фото Википедија) Злочини над Србима (Фото Википедија)

Приче из Великог рата.

Аустроугарска окупација током Великог рата донела је нововарошком крају, као и целој окупираној Србији, црне дане. Терор власти, отимачине, хапшења и убиства, нарези, глад, јад и чемер...

Да несрећа по напаћени народ буде већа, наишле су две неродне године, 1916. и посебно 1917, кад се несрећа надвила и над старовлашку сиротињу, па је глад харала поготово у пролеће, односећи нејач и остареле.

О томе је у књизи „Дозивање предака”, објављеној у Новој Вароши пре пет година, писао овдашњи новинар Драгољуб Гагричић, прикупивши своје вредне записе из прошлости овог краја, новинске текстове и фељтоне, особене животне приче отргнуте од заборава. Књига је поменик и завет, мала историјска читанка Старог Влаха, одјек зова огњишта и предака, наводи аутор у уводном слову.

Ово трагање по знаменитој прошлости образлаже питањем: „А кад нам корене почупају, шта ће нас чувати од нових олуја?”

Та окупаторска олуја најпре је поделила нововарошки срез на градско поглаварство Нова Варош и шест сеоских општина (Бистрица, Буковик, Вранеша, Радијевићи, Рутоши и Штитково). Затим је у свако поставила председнике и деловође из редова мештана, наравно лојалне окупатору и спремне да извршавају сва наређења, пише Гагричић:

– При среској војној команди постојала је јединица жандармерије, а у општини наоружани пандури. Швабе и њихове слуге су, како је народ говорио, све контролисали, од увођења евиденције и праћења промена у породици, па до пописа земљишних поседа и стоке. Одузети су сви вишкови хране, уведени месечни нарези у житу и стоци, заведен редован кулук за поправку и одржавање саобраћајница. Под надзором је било и шишање оваца, вршидба жита, печење ракије, рад воденица...

У школама су, наставља аутор, тада биле касарне: нововарошка је служила као касарна окупационе војске, док су школе у Бистрици, Радоињи, Радијевићима, Штиткову и Белој Реци претворене у жандармеријске станице.

– Могле су се, тобоже, отварати школе где је имало 160 ђака, а управници и учитељи морали су бити официри и подофицири са знањем хрватског језика. Ћирилица је забрањена, а латиница уведена као једино и обавезно писмо, и у школама и у службеној употреби. Уџбеници су набављани из Загреба и Сарајева. Била је забрањена и употреба јулијанског календара.

– Живот је загорчавала и добро организована мрежа доушника, од које се, како је народ говорио, ништа није могло сакрити. Окупациони систем је, уз лукавство, окрутност и обест био до детаља разрађен, па је, уз све притиске и намете који су посебно погађали бројне сиромашне сеоске породице и инокосна домаћинства, народу најтеже падало интернирање радног и способног становништва, често масовно и брутално. Аустријанци су тако обезбеђивали радну снагу, а смањивали реалну опасност од непослушности и могућих побуна – бележи Гагричић и томе у прилог наводи:

– Према једном податку, од јула до септембра 1917. у логор Ашах и друге, из нововарошког среза је одведено 117 људи. Међу њима су били и прота Јован Караматијевић са 70 година и омладинац Милош Дучић са 16, док их је трећина имала између 18 и 25 година. Испред интернирања и терора људи су се склањали и бежали у шуме. Постојање наоружаних људи, одметника и комита, служило је аустријским властима за предузимање потера и хапшења. Са члановима породица одметника поступали су сурово: хапсили, глобили и интернирали, неке и убијали.

Аутор књиге напомиње да су Аустријанци у окупираној Србији наставили са својом праксом националног и верског супротстављања, коју су спроводили између народа у својој монархији. Рачунали су у овом крају на верску и другу подељеност између православног и муслиманског живља.

– Неколико муслиманских првака у Новој Вароши из развлашћеног слоја ага и бегова (окупатор им је обећавао привилегован положај и повратак изгубљених права које су имали до 1912.), наједном су добили прилику за освету, бахато се понашали према својим суграђанима Србима. Посебно онима који су се раније истицали у борби за ослобођење од турског јарма, па су многи на њихов миг одвођени у логоре. У великој групи доушника, шпијуна или оних који су се додворавали туђинској власти био је и Србин трговац, који је аустријском генералу Фон Рајнелу, када је с јединицама окупирао Нову Варош, поклонио вагон зоби – наводи Драгољуб Гагричић у књизи „Дозивање предака”.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

Oznake: knjiga dozivanje predaka


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.