Крај цркве у Јабланици, на Златибору, сачуване собрашице и обичаји. Родовске софре јабланичке цркве окупљале народ на Петровдан.

Код цркве Покрова Пресвете Богородице у чајетинском селу Јабланица, на 25 километара од центра Златибора, путем преко Рибнице, времену још одолевају кућице од брвана, собрашице, које сведоче о старом народном обичају на светковинама.

- На падини брега који се уздиже источно од цркве, по изградњи новог храма 1838. године и измештању старог грчког гробља, имућније јабланичке фамилије отпочеле су градњу малих дрвених објеката особене архитектуре и сасвим посебне намене. На крову једне од њих сачувана је, црвеном бојом исписана година 1840, што би значило да је време настанка невеликих дрвених објеката које народ назива шатре, софре, трпезаре, родовске трпезе, собрашице, повезано са обновом, односно поновним уздизањем богомоље - подсећа Зорица Златић Ивковић, историчар уметности из Сирогојна.

Долазећи из удаљених предела на литургију и причешће у богомољу на југозападу Златибора, након поста и дугог пута, народ је у порти и околној шуми тражио место за одмор и обедовање, окупљање и дружење.

- Сасвим у духу ранохришћанских агапа - заједничких вечера љубави, за софре појединих родова, поред укућана, позивани су и гости, сродници из других крајева. Као далеко сећање на Тајну вечеру и причешће апостола, на трпезе су изношена само посна јела, а здравице упућиване најпре срећном причешћу. Овим сусретима код јабланичке цркве о празницима, какви су били Петровдан, Преображење и Покров Богородичин, сви су се радовали и то, како казују, најпре "због састања и виђења" али и "ради мирења оних који су до тада били завађени" - истиче Ивковић у рукопису књиге "Манастири и цркве златиборске области".

Умеће народних градитеља - црква у Јабланици Фото Драган Никић

Родовске трпезе обликоване су као полуотворени тремови, правоугаоне основе и дрвене конструкције, постављени на стубове налик сојеницама и уздигнуте од тла на просечну висину од око пола метра. Уз клупе, овде је била трпеза за обедовање после литургије и причешћа у храму. На источној страни објекта није било ограде нити клупа, само улаз у собрашицу који се никада није затварао, док је неколико собрашица саграђено као затворене колибе, под стрмим дрвеним крововима.

Црква од брвана црног бора је малих димензија - ширине 5,25 и дужине 9,5 метара и као умеће градитеља, мештана златиборских села, од 1949. године је под заштитом државе. У савременом добу отуђености и заборава ишчилела су некадашња окупљања и дружења.

Кровови цркве и собрашица у Јабланици, као и цркве брвнаре у Кућанима, покривени су боровом шиндром, захваљујући шведској фондацији "Културно наслеђе без граница", у којој од 2005. године ради Лејла Хаџић као регионални координатор на враћању старог сјаја објектима народног градитељства.

Три иконе из 1851. године

Од старог иконостаса сачуване су царске двери и три иконе, рад на дасци, са записом о спомен-прилогу цркви јабланичкој 1851. године. Престону икону Исуса Христа даровао је Сава Рајевић, икону Пресвете Богородице са Исусом Христом Радован Радовић, а икону Светог Василија Острошког са Светим Јованом Крститељем наручио је Павле Дидановић.Остале иконе на иконостасу су новијег датума и мање уметничке вредности.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

crkva jablanica