Златиборци чувају од заборава Јована Мићића, хајдука и сердара и "десну руку" књаза Милоша на граници са Турском. У годинама израстања српске кнежевине основао варошицу Чајетину.

Као и пре два века, када је из Чајетине и Ужица, државним и народним пословима излазио на Златибор, да осмотри немирну границу, да провери будност караула и прикричи кметовима да припазе на уходе и опомене на ревност у кулуку - старешина Рујна, сердар Јован Мићић, поново је међу земљацима.

Од пре неки дан са слике Ужичанина Радомира Верговића у Културном центру на Златибору, мотри на висораван и утрине на којима је дочекивао "бегајући народ", који је за завежљајима и нејачи овамо стизао преко Увца и Лима, па му делио земљу и обилазио своје сувате (пашњаке) и стада.

У галерији Културног центра на Златибору чајетинска Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" отворила је изложбу "Рујански старешина Јован Мићић - од хајдука до сердара, од сердара до заточеника гургусовачке куле", аутора Снежане Ђенић, директорке Библиотеке. Експонати - записи, цртежи, фотографије и друга архивска грађа, као и уметничке слике, сведоче о знаменитој личности ужичког краја из прве половине 19. века.

Старином из Пиве, потомак племена Баја Пивљанина, Јован Мићић (1785-1844) рођен је у селу Мачкату. У народно памћење краја улази као необично храбар буљубаша Карађорђевог устанка. Од хајдука и устаника ће, према речима аутора поставке, достићи положаје у државној хијерархији ослобођене Србије, пошто је књазу Милошу Обреновићу био један од блиских људи. Књаз му даје на управу кнежевину Рујно, затим и надзор над ужичком и соколском нахијом, где гони хајдуке и друге злочинце. Тек успостављена титула сердара, међу првима је припала Јовану Мићићу, 1830, а 1839. постављен је за начелника Округа ужичког.

- За седиште кнежевине Рујно Мићић одабира Чајетину и гради "двор са многим зданијама", опасујући их великим каменим зидом. Управо ће се око овог утврђења развити данашња варошица Чајетина. Желећи да што боље повеже делове рујанске кнежине, али и због самог положаја и плодне ариљске земље, поред Цркве Светог Ахилија у Ариљу 1823. године диже конак, па ово место постаје привремено административно седиште - истиче Снежана Ђенић.

Сандук за драгоцености/Врата са срушеног конака

ЧАЈЕТИНЦИ настављају традицију неговања сећања, очувања градитељског наслећа и предаје старина у аманет потомству. Недалеко од седишта ТО Златибора градиће се установа "Конак", као реплика срушеног сердаревог конака у Чајетини. У будући музеј из библиотеке ће се пренети архивска грађа са преко 2.000 докумената из периода 19. и 20. века са богатом фототеком, у којој посебно место заузимају три збирке.

Скончао у Кули Гургусовац 

МИЋИЋ је одиграо велику улогу у обрачуну са присталицама Карађорђа и учествовао у гушењу буна против Милошевог апсолутизма. Након Вучићеве буне и доласка Александра Карађорђевића за кнеза, Мићић је ухапшен, деградиран и до краја понижен. Умро је 27. децембра 1844. године у злогласној кули у Гургусовцу (данашњи Кнажевац). У пролеће 1856. године, син Јеврем пренео је очеве кости из Гургусовца и сахранили у порти Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реплика конака Мићића за музеј на Златибору/Фото Библиотека у Чајетини

Границе на Увцу 

Велике заслуге Мићићу припадају за успостављање границе на Увцу (у народу још живе анегдоте), као и за исељење Турака из ових крајева након хатишерифа 1830. и 1833. године. У оскудном времену подстицао је обнову запустелих светиња.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.