Општина Нова Варош прошле године просула је силни новац плаћајући грађевинским фирмама изведене радове по ценама далеко скупљим од реалних.

Разлог је, објашњено је "Блицу" у локалној самоуправи испод Златара, уцењивачки потенцијал грађевинаца, условљен мањком радне снаге, који локалну самоуправу доводи у дилему – радити и преплатити или седети скршетних руку. У прошлој години избор је био ово прво. Ни на један тендер који је Нова Варош 2109. расписала за грађевинске радове, каже за "Блиц" председник општине Радосав Васиљевић, није се јавило више од једног понуђача. И сваком од њих плаћено је више него што послови заиста вреде и сваки пут различитој фирми.

"После дужег времена у Новој Вароши се опет гради, велика средства се улажу саобраћајну и туристичку инраструктуру. Због тих улагања је оживео Златар, где је у 2019. укровљено 50 објеката, никао један хотел и 150 апартмана. Власници грађевинских фирми знају да имамо новац и да нам се жури са реализацијом пројеката и то обилато користе профитирајући на штету нашег буџета", каже Васиљевић.

Грађевинских радника у Новој Вароши и читавом региону је, објашњава он, све мање и мање, са њим слабија је и конкуренција."Чим је једна фирма ангажована на једном послу, било у Новој Вароши, било у општинама у окружењу, она због недостатка радника не може да одговори другом послу, конкретно не учествује на нашим тендерима. То користи друга фирма, у то време неупослена, свесна да нема конкуренцију на тендеру се појављује као једини пунуђач и даје понуду по цени знатно већој од реалне. Желећи да све планирано завршимо у краткој грађевинској сезони, која код нас због временских прилика траје шест месеци, ми смо сваку ту понуду прихватали и склапали уговоре. Да ујутро испостављен рачун истог преподнева смо уплаћивали новац", прича председник општине Нова Варош.

Предрачунска вредност изградње Трга војоде Петра Бојовића износила је непуна 52 милиона динара, а једини учесник на тендеру нудио је 56 милиона. Толико му је и плаћено. Стадион који се гради на Златару процењен је на 27 милиона, али је једини понуђач добио колико је тражио – свих 30 милиона. За реконструкцију једне улице предрачунска вредност износила је девет милиона, а плаћена је 11.

"Прошле године смо урадили 30 километара асфалта. Сваки километар смо платили милион – милион и по више него што му је реална цена. Због инвестиција које су преплаћене били смо принуђени да стежемо каиш на другим буџетским ставкама", каже Радосав Васиљевић. Сваки Нововарошанин с правом може поставити питање општинарима "зашто арчите наш новац" и "да ли су по среди буразерски дилови са грађевинарима".

"Две године не можемо да асфалтирамо по 500 метара на пет путних праваца, јер се овде нико није јавио на тендер. Да имамо некакве дилове са грађевинарима, па ваљда би тај посао већ био завршен, не би се на тендер јављала увек различита фирма. Ми грађевинце зовемо, кумимо и молимо, да се јаве на тендер, али њихов одговор је: "немамо радника". Једина алтернатива енормним ценама је да ништа не радимо, не улажемо у развој и гледамо како све пропада. Како ствари стоје тако ће и бити ове године. Наставили се пракса са уцењивачким ценама одустаћемо од планираних послова и о томе известити грађане", истиче први човек Нове Вароши.

ГЗС/ Блиц, В. Лојаница

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.