После пуних пет година Закон о максималном броју запослених у јавној управи 31. децембра се ставља "ад акта". Контрола запошљавања ће, међутим, и даље постојати преко Владине комисије која ће пратити планирану масу зарада сваког буџетског корисника у 2020. са захтевима за додатно запошљавање. То значи да ће се и у наредној години до посла у државној служби долазити само уз "зелено светло" комисије.

Како "Новости" сазнају, запошљавање нових службеника биће могуће само у складу са финансијским могућностима, а тамо где долази до природног одлива људи, као што је одлазак у пензију или промена посла, нови кадар ће се одобравати без застоја преко комисије.

Од краја 2013. године, када је уведена забрана запошљавања у јавном сектору број запослених је смањен за готово 49.000, тако да данас 6,4 одсто свих запослених ради у државној администрацији, док је у ЕУ тај просек 8,5.

Према подацима просветних синдиката, укидању забране у овом сектору нада се око 32.000 људи, а министар Младен Шарчевић недавно је нагласио да је међу њима и 20.000 жена које чекају сталан посао да би се оствариле као мајке. Највећи проблем, међутим, бележи се у социјалној заштити.

- По Уредби, у сектору социјалне заштите треба да буде запослено 9.926 радника, а сада недостаје 790 људи - кажу у Синдикату социјалних радника. - Мањак је социјалних радника и правника, као и неговатеља и медицинских сестара - техничара у домовима. Примера ради, у Војводини је стално отворен конкурс за неговатељице и сестре, а однедавно и на југу Србије.

Стручњаци у центрима, како наглашавају у синдикату, преоптерећени су и задужени за око 300 предмета, а у Београду и до 750. Примера ради, на Западу је просек између 10 и 20 случајева по социјалном раднику.

Рачуница Синдиката лекара и фармацеута каже да у овом тренутку здравству недостаје око 3.500 лекара и 8.000 медицинских сестара.

Премијерка Ана Брнабић је истакла да влада није дозвољавала запошљавање у администрацији. Ограничења у просвети данас после пет година се оцењују као грешка, јер су наставници неоправдано сврстани у администрацију. То, међутим, не значи да уопште није било запошљавања. Само у сектору здравства прошле године посао је добило 4.000 људи, а ове још више.

Фискални савет је више пута упозоравао Владу да је забрана запошљавања и непланско смањивање броја запослених оставило озбиљне негативне последице на рад и квалитет услуге јавног сектора. Број стално запослених се смањивао, а део одлазећих радника је био решаван посредним ангажовањем на одређено.

ГЗС/ Новости

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.