Родослов краси зид попове куће

novosti.rs ( Д. Гагричић ) Друштво Коментари

Задруга Поповића, снимљена 1930. године Фото Приватна архива Задруга Поповића, снимљена 1930. године Фото Приватна архива

У фамилији Поповић из Кућана, на планини Муртеници, чувају предања.

Попова кућа, како зову најстарију грађевину од брвана на огњишту фамилије Поповића у Кућанима, на планини Муртеници, чува необичн родослов - галерију портрета у рамовима, брачних парова, а и оних који нису имали животне сапутнике, поређаних по старијеству. Срећу се овде преци и потомци: долазе млађи да виде ликове ђедова и прађедова, чија имена носе, да упознају родбину и сазнају како се гранала лоза, где се која од одива удомила, са ким су се ородили, а ко је усудом времена оставио кости у логору или на фронту...

Одозго, испод таванице, на све мотре двојица последњих служитеља олтара у богомољама Муртенице и околине из чувене лозе свештеника - Василије (1846-1927 ) и Ђорђе (1869-1939), што се одселио на Златибор. Стуб породичног стабла које је остало на имању досељеника из Херцеговине предводи Љубомир са синовима Видојем, Младеном и Војином. Они су имали 11 наследника, од којих сада овде два домаћинства настављају традицију узорних сточара, док се из једне куће повремено вије дим.

- Рођак Борко Поповић, пре неку годину преминули ужички отоларинголог, окупљао је родбину и сабирао фотографије за гране породичног стабла осамдесетих година прошлог века. У фамилији је било и народних посланика, више професора, правника, учитеља - подсећа Зора Гујаничић (66), пензионисани наставник историје и географије у Новој Вароши.

Најстарији у засеоку од три куће испод Црквине и Борја, где у вечном миру почивају преци, 87-годишњи Паун казује да су Поповићи у шест колена имали свештенике и да нема поузданог податка кад је саграђена попова кућа. Старина каже да брвнару са подрумом у који не завирује мраз, једе време, па очекује од наследника да је поправе. Зуб времена нагриза и сведочанства минулих деценија, у првом реду старе књиге, документа и преписку, а проређене су фотографије у албуму. Неопходна је, кажу Поповићи, рука конзерватора,

Једно од предања каже да су кућански попови драгоцене хартије сакрили у дебло старог бора у близини храма Христовог Вазнесења у Борју тако што су их умотали у крпу натопљену воском, а отвор затворили клином. Судбина је хтела да су случајно пронађене.

Свештеник Василије Поповић Свештеник Василије Поповић

Још су видљиви остаци камених темеља некадашњих цркава у Борју, на Градини и на Синцу, крај Увца, више пута подизаних рушених и паљених, па опет васкрслих у густим шумама, као мала дрвена богомоља у Пети, за коју је, далеке 1730. године, стигла дозвола из Цариграда да свештеник и народ могу да препокрију стари храм.

Гране породичног стабла окићене сликама и Паун Поповић (87) Гране породичног стабла окићене сликама и Паун Поповић (87)

Писма из заробљеништва 

УЗ бројне фотографије, од породичне задруге из 1930. године, до косачких и жетелачких моба, Славка Поповић (77) чува и четрдесетак писама и дописних карти свекра Младена из заробљеништва у Немачкој током Другог светског рата, али и одговора породице, упућених преко Црвеног крста. У једном га укућани обавештавају шта је све однела једна од војски, а у другом "да се Војко замомчио и тражи да се жени"…


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.