Мала ризница старина под Чемерницом и сведок живота у Старом Влаху. Кућа породице перошевић у Рујиштима чува објекте традиционалног градитељства, рукотворине домаће радиности и фотографије.

Последња кућа у нововарошком селу Штитково, уз пут за Ивањицу, мала је ризница старина. Дом Перошевића - Михаила (71), Стане (64) и сина им Будимира (43), у пољу Рујишта, на падинама Чемернице, чува објекте традиционалног градитељства, рукотворине домаће радиности и фотографије, које су огледало живота "на старој граници" у последњих век и по.

Перошевићи су друго и треће колено на имању Рада Чакаревића, из лозе познатих свештеника и сточара Старог Влаха. Имућна фамилија школовала је мушку децу или их је узимао усуд времена, а Милисав Перошевић, из Буковика, овде се доселио 1947, свијајући породично гнездо са Радовом ћерком Миљком. Потомци су наставили да брижљиво чувају наслеђено из задружног и патријархалног живота у Рујиштима и продужавају живот успоменама.

У етно-збирци слику минулих времена богате одевни предмети из девојачке спреме.

(foto: Раде Прелић)

- Чувам либаде баке Ангелине извезено срмом, испод кога се носила везена кошуља. Био је то дар девера, попа Чеда, снајки кад је доведена из Миросаљаца, код Ариља. Овамо је стигла 1907. са пасошем, преко српско-турске границе на Јавору - прича Стана, показујући и везене чарапе, покриваче, кецеље, вермене, ђонове опанке...

На време кад се "уз чкиљу", свећу лојаницу, плело и ткало, подсећају и преслице, покретане руком или ногом међу којима је једна из Крижеваца у Хрватској, карлице, чаброви и други дрвени судови, те тамбуре и шаргије. О искуству и умећу старих неимара, каменорезаца и дрводеља, сведоче куће и помоћне зграде од природних и лако доступних материјала, чија је градња усклађивана са начином живота и ћудима времена.

Будимир и Михаило Перошевић Фото Р. Прелић

Пожутеле фотографије у рамовима и кутијама потомцима доносе радост нових сусрета и сазнања, многе имају своју животну причу, држе везу са прецима. Драгоцене су оне из доба швапске окупације, али и са удаје Јеле Чакаревић 1935. у Пожегу, када се у Штитково из Ивањице стизало чезама.

Огњиште и брвнаре 

Још трају дрвена зграда и штала брвнара подигнуте 1886. на имању купљеном од турског аге. Стара кућа је покривена каменом плочом из Маће и Миланџе, а колибу сам неколико пута прекривао сламом. Дрвени клинови држе њенe роговe и греде, који су заштићени чађом и домом са огњишта, на коме се варило млеко, а у земљаним лонцима кувала храна - подсећа Михаило.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.