Писмо наше читатељке Гордане Богићевић из Земуна, која моли за помоћ.

У Бурађу, родно место мога супруга, долазимо  преко 40 година. Сада и са унуцима лета проводимо у селу, обожавамо природу и лепоте села, али проблем је што више нема воде него што је има. Била сам 11.септембра у водоводу,  није било никога од роководећих лица, примио ме магационер и рекао да ће наш проблем пренети надлежнима. Иначе, до председника општине никако да дођем јер није у канцеларији.

Воду су довели  мештани села пре 40 година, а водовод је преузео да газдује пре неколико година, од када  рачуни за потрошњу и одржавање стижу и лети и зими. Ми ништа не заливамо, стоку немамо, значи воду користимо  само за прање и купање.

 Шаљем  и слику као доказ  како су  извршили поправку пре два месеца. Цев је пукла, па је откопана и замењена, а земља остављена около...Тако ће  да чека зиму. 

Чекаће зиму, заборавили да затрпају цев после поправке (foto: Гордана Богићевић)

Да подсетим да никога не брину проблеми мештана: у прошлом веку село је имало продавницу, а сада је нема, док је пут никакав  и људи се сналазе како знају и умеју.

Помозите да живимо као цивилизовани људи и да дође вода,  елементарна ствар за живот.

Гордана Богићевић из Земуна, удата  за Вукосава Богићевића из Бурађе

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.