Србија је једна од земаља са процентуално огромним бројем притвореника у односу на друге европске земље, чуло се на недавном саветовању судија у Врњачкој Бањи.

 Притвор се дели и шаком и капом, а колики је то проблем најбоље показује податак да је ове године Комисија за утврђивање штете, врсте и висине накнаде лицима неосновано осуђеним и неосновано лишеним слободе предложила је исплату чак 40.569.500 динара онима који су иза решетака седели невини. А те паре могле су да буду уложене у школе и болнице.

– Уместо да буде крајња мера и изузетак, како то предвиђа закон, код нас је притвор постао правило – каже проф. др Станко Бејатовић. – Судије га олако изричу. То, уосталом, показују резултати истраживања о казненој политици који смо спровели на узорку од 1.142 предмета у осам виших и исто толико основних судова са територије целе земље.

Истраживање је показало да се генерално мера притвора изриче у 44 одсто кривичних предмета, а у вишим судовима, где се одлучује о тешким делима, у чак 89 одсто! У том неселективном лишавању окривљених слободе, велики број њих током судских поступака бива ослобођен, па накнаду штете тражи или пред судом или покушава да се нагоди са Комисијом за утврђивање штете при Министарству правде.

– Држава је до пре неку годину затворски дан плаћала 100 евра, а сада парнични судови штите буџет и додељују 50-60 евра по дану. Самим тим подстичу масовно изрицање притвора, који се често доживљава као врста казне, а не као последња мера да се обезбеди несметан ток поступка – каже Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда.

Он додаје да се ова мера често изриче и под притиском јавности, као да је притвором правда за јавност задовољена.

Од 2016. године до данас поднето је, иначе, укупно 2.378 захтева за накнаду нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде. Од тога, само у овој години 623. Комисија је разматрала 744 предмета, док су у осталим случајевима, како наводе у Комисији Министарства правде, оштећени или одустали од договора и тужили државу, или нису доставили уредну документацију, а судови, тужилаштва и други надлежни органи нису поступли по дописима Министарства за допуну те документације.

Прихваћена су укупно 193 предлога споразума о врсти и висини накнаде штете. Комисија је за последње три године предложила оштећенима исплату од око 158 милиона динара, од чега је до сада исплаћено 47 милиона.

Када одлучује о томе колики ће износ некоме исплатити, Комисија у обзир узима време проведено ван слободе, врсту дела које се ставља на терет особи, услове боравка у притвору или заводу, старосну доб подносиоца захтева, степен његове стручне спреме и занимање, ранију осуђиваност, постојање страха за његову и будућност његове породице, породични и брачни статус, углед који је уживао, однос средине према њему после лишења слободе, интересовање јавности за кривични поступак и тежину психичких болова.

Пљуште тужбе 

Захтеви за накнаду нематеријалне штете често су превисоко опредељени, па подносиоци захтева у великом броју случајева не прихватају понуђене споразуме, наводе у Комисији. У Државном правобранилаштву нису могли да нам кажу колико је ове године људи по том основу тужило државу, али их просечно годишње буде 300-400.

Извор: Новости

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.