На звонику цркве Свете Тројице у Драглици спомен-плочу са именима 93 ратника два балканска и Великог рата открили Никола Селаковић и Страхиња Кутлешић.

Опет су заједно, као некада комшије на муртеничким саборима или на Зборишту у Драглици, са кога су кретале крстоноше. Заједно су као пре једног века и коју годину – регрути, редови и трећепозивци у строју и рововима  Дринске и других дивизија, којe су браниле  част, слободу, нејач, огњишта и заставу отаџбине у ратовима  против Турака, Бугара, Швабе, Арнаута...

Опет су у строју ратници, по азбучном реду, на мермерној плочи цркве брвнаре на Зборишту у Драглаци. Сабрани из пожутелих страница ратних записа, из матичних књига и из све блеђих сећања мештана и земљака.  Имена им у камену записана, да чувају   успомене на прошлост и претке,  да  подсећају на јуначка времена седмогодишњег ратовања.

Ово знамење ратницима два балканска и Великог рата  и  други крајпуташи су као и она чувена песма  бола и наде „Тамо далеко“, у родољубљу искрена и патњи узвишена  -  треба да нас пробуде, опомену,  да нас придигну и покрену из заборава.

Сећања на претке, да Збориште буде место саборовања

После литургије, коју су  на Треће Тројице служили владика  жички Јустин и архимандрит Методије из Хиландара,  белег изнад чесме на зиду звоника открили су Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије и Страхиња Кутлешић, предузетник и ктитор прошле године подигнутог храма.

Имена у камену записана, регрути, редови и трећепозивци

Каменорезац је на левој мермерној плочи уклесано 57 имена  и запис:  „Исписа се ово спомен обележје у славу Божју, а за вечно молитвено памћење на славне српске див јунаке из Драглице, који борећи се за своје отачаство на Солунском фронту оставише своје кости далеко од родне груде да чекају вскрсење, за вечни живот у царству Божјем. Вечан помен достојним блаженства слугама Божјим“.

На другој  плочи,  са десне страна улаза у порту цркве, имена 36 преживелих учесника: „За вечно сећање на многонапаћене мештане села Драглица које Господ избави од смрти на великом стратишту Солунског фронта и даде им да се врате у Србију и да приповедају о дивним делима наших соколова и грдним мукама наших прадедова, који нека буду пример  родољубља и истинољубља свим српским поколењима. Вечан помен достојним блаженства слугама Божијим“.

Дуг потомака, да се прађедови спомињу и памте

Подсећајући на дан кад се слави име Божје и кад се сећамо предака, Никола Селаковић је рекао да се морамо држати Бога и рода, као наши преци некада,  долазити у завичај и доводити децу, да се овде остаје и рађа. Нагласио је и да    на споменику има имена ратника  колико заједно Драглица и Сеништа  имају становника.

Литургија у цркви брвнари, подигнутој пре годину дана

Селаковић је, поред осталог рекао да  Збориште треба да буде место окупљања и саборовања и да на зиду звоника има  места за ново обележје и имена  ратника ( мислећи, вероватно, на нововарошко село на десној обали Увца које  једино нема белег јунацима).

Домаћин славе цркве на сеоској заветини у Драглици био је Предраг Гачић,   ужички каменорезац . Изведен је културно-уметнички програм  и одржан народни сабор.

Крштење на Треће Тројице, сеоску заветину

Заборављене године 

Солунцима је некад народ називао све војнике који су се вратили из седмогодишњег ратова. Да ли је  то и определило  ауторе  садржаја и занатског  обликовања спомен-обележја да изоставе неке укалупљене одреднице, али кључне за генерације које долазе – као називи ратова и године бојевања 1912-1918? Јер, овде су имена и оних који су кости оставили на ратиштима  или били у рововима и јуришима  на Куманову, Церу, Колубари, Дрини, у албанској голготи, а не само на Солунском фронту (1916.-1918. године).

Збориште, одавде су некада у засеоке Муртенице кретале крстоноше

Сабор ће, кажу мештани, прерасти у традицију

На белегу нема ни трага о години подизања. То се, ипак, може исправити...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.