Отворен сајт www:jp3septembar.rs и бсплатна телефонска линија – 0800 – 333 – 022 за информације. Нова Варош предњачи у замена латиничног писма у службеној употреби у јавним установама и предузећим међу општинама у окружењу, иако су апели за одбрану дочекивани са великим отпором.

Преко   4.000 мартовских  фактура `  за  потрошњу воде и изношење смећа у  домаћинствима, радњама  и фирмама   Комунално предузеће „3. септембар“  одштампало је  на новој опреми и  први пут –   ћирилицом.

После вишемесечних припрема и улагања 170.000 динара ( уз помоћ Општине) за два штампача,  почетком априла започело је штампање рачуна, о чему више појединости  у одељку  Актуелности доноси  и тек отворени сајт  www:jp3septembar.rs , на коме корисници услуга могу да се обавесте о стању рачуна.

Бесплатна телефонска линија за кориснике услуга, директор Сузана Шуљагић

Представљајући новине у раду, Сузана Шуљагић, директор „3. септембра“, истакла  је  да је отворена  и  бесплатна телефонска линија – 0800 – 333 – 022  за информације грађана.  На рачунима који за који дан стижу на кућне адресе је и молба  да уколико се  уочи  грешка о подацима у испису ћириличном писмом – да обавесте комуналце, лично или телефоном. На услузи је и мејл адреса info@3septembar.rs  - за питања, сугестије, предлоге...

Повратак ћирилице у јавне установе и предузећа  

Замена латиничног писма је  значајна прекретница у повратку  ћирилице у службеној употреби у јавним установама и предузећима. Наиме,  Нова Варош предњачи међу општинама у окружењу,  јер је заменила  латинично писмо у овој области, док се комшије држе старих навика (латиницом су , на пример, рачуни комуналаца у Чајетини,  Ивањици, Прибоју,  као и већим делом  сајт општине Прибој). 

Учињено је то захваљујући упорношћу  групе ентузијаста и ретких просветара, који су рударском упорношћу  бранили ћирилицу и придобијали поверење грађана, установа и локалних власти у повратку писму дедова  у оквиру широке акције духовне обнове, а посебно у заштите баштине,  повратку коренима и традицији и обнављању памћења.Учинак у променама у последње две деценије  има, свакако, и отрежњење појединаца,  притисак јавности, помена друштвене климе...

Уместо тужбалица о стању језика и писма  –  стрпљиво су, низом активности,   рушени бункери помодарства, малограђанштине,  удворништва,  поданичког менталитета и  самовоље  биркократа...Одбрана ћирилице и хватање у коштац са тешким наслеђем праћено је великим отпорима, о чему говори и  чињеница  како су дочекиване акције и апели, међу којима и отворено писмо просветним, културним и друштвено-политичким радницима  „Устаните у одбрану  ћирилице“, објављено у  “Златарским новостима“ 11. фебруар 2009.  године. Тада су надлежни, пре свега установе и локалне власте,  прозване да спрече  кршење Устава земље, чијим је чланом 10.  прописано да су у Републици Србији у службеној употреби  српски језик и ћириличко писмо.

Истовремено су  упућени апели и позвани грађани да дају допринос одбрани и очувању нашег првог и основног писма, уз подсећање да је  је запуштање  ћирилице знак   губљења национале самосвести и самопоштовања или, како је рекао један песник, „симптом склоности самозатирања“. ..

Немар и кратка памет   

 Латиница је, ваља подсетити,  била широко распрострањена, о чему су сачувани  бројни докази у смутним временима засејаног семена. Сведоци смо немара и наше кратке памети готово на сваком кораку - од рачуна за комуналије што су стизали на кућне адресе, натписа на вратима и одељењима општинских канцеларија и дирекција, до обавештења, огласа, прогласа, паноа, те диплома и признања спортистима, разних брошура или туристичких проспеката и карти,  па плаката и позивница Дома културе, често и коресподенције,  путоказа, пијачних табли...

Путокази и табле са називима места чекају ћирилицу

С друге стране, пак,  мрзитељи ћирилице  настављали су по старом – да  блате, понижавају,  занемарују  и потискују  ћирилицу, којој су и деценијама плански  наметали  печат старомодности  и заосталости.  Уз питања „зар ћемо са ћирилицом у Европу?“, сејање заблуда   и незнања да ћирилица није  савршена и подесна за намодернију компјутерску технику, те лажи да су оба писма равноправна – налазили су лоше и бројне изговоре за некоришћење ћирилице.

Међу првим наредним корацима групе ентузијаста је акција да  освану ћириличне табле у називима неких места, па на низу путоказа широм општине...

За  писмо наших предака  и великих светаца,  који су га  вековима  чували  у књигама  староставним и на гробљима –   може се и мора  учинити много више, не само на радном месту, већ и у  окружењу.

Одавно знам  да се ћирилица мора бранити од Срба, поготову оних одрођених и однарођених...Ћирилицу треба понети из куће, од оца и мајке, учитеља, професора...

Ревносни чувари туђег писма 

Зимус је у два случаја обележена 102- годишњица доласка латинице (1916. године) у наш крај на швапским бајонетима,   тако што су на филмским записима, приказаним поводом Дана општине и приликом уручења признања Спортског савеза,  текстови (титл) били  исписани латиницом?

Латиница није замењена у  мањим „џеповима“ јавних установа, као ни код неких корисних средстава општинског буџета. Последњи ревносни чувари туђег писма у јавним предузећима су у „Енергији Златар“, где су латиницу заменили на фактурама, али њоме пишу  при издавању рачуна на шалтерима и у коресподенцији. Овде подругљиво, па чак и поспрдно,  одбијају примедбе о кршењу Устава.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.