Болнице дужне невероватних 109 милиона евра, ЗЦ Ужице дугује 482 милиона динара

glaszapadnesrbije.rs 26. новембар 2017. године Друштво Коментари

Zlatarinfo logo (foto: РАС Србија)

Здравствене установе у Србији за годину дана повећале су свој дуг за девет милиона евра и сада укупно дугују невероватних 109 милиона евра.

У Министарству здравља кажу да је то повећање настало само због камате.

Тренутно не постоји ниједна здравстван установа која нема дугове, а како је "Блиц" писао, болнице су новац за лекове, које им је РФЗО уплаћивао на рачун, користиле незаконито и то за исплате плата, стимулације, путовања, конгресе, али и за неуговорене запослене који су примљени без плана и одобрења РФЗО.

Прети им заплена

Установама прети блокада рачуна, а неке су у блокади већ дуго због неплаћања текућих дугова. Дужници су блокирали њихове рачуне и преко судских извршилаца покушавају да их наплате. Како су рачуни у блокади прети им заплена медицинских апарата, возила или заосталих лекова на лагеру.

Ове установе не могу да врше плаћања, а новац за плате добијају преко другог рачуна који је држава заштитила да не може да уђе у блокаду. Запосленима се не плаћа прековремени рад, потребе лабораторија, као и сервиси апарата.

Највећи дужник од свих здравствених установа у Србији је Општа болница Сента, која дугује 706 милиона евра, док је на другом месту Клинички центра Војводина чији је рачун у минусу 696 милиона динара.

На трећем месту по дужничком ропству је Клиничко болнички центар Земун који дугује 669,5 милиона динара. За њим следе Здравствени центар Ужице (482 милиона динара), Институт за трансфузију крви Србије (478 милиона динара), Клинички центар Крагујевац (379 милиона динара), Институт за рехабилитацију (286 милиона динара), Клинички центар Србије (268,5 милиона динара), Здрвствани центар Косовска Митровица (252 милиона динара) и Општа болница у Суботици (240 милиона динара).

Заустављено даље гомилање дугова

Новац за лекове РФЗО овим установама, али и свим осталим које су у дугу, сада се плаћа асигнацијом, односно држава плаћа директно дистрибутерима. То је урађено да би се зауставило даље гомилање дугова и обезбедило несметано пружање здравствене заштите пацијентима.

- Сви дугови су наслеђени, нови нису направљени, а дуг расте само због камате. Имамо велико разумевање повериоца, са којима интензивно преговарамо како би се пронашло најбоље могуће решење - кажу за “Блиц” у Министарству здравља.

Они кажу да је на предлог министра здравља Златибора Лончара, Влада 25. јуна 2015. донела закључак којим је омогућено да РФЗО путем асигнације измирује обавезе овим болницама према повериоцима за лекове, крв и продукте од крви, енергенте, материјалне и остале трошкове, чиме је омогућено функционисање здравствених установа и измиривање обавеза према добављачима, како ови не би трпели последице због блокаде подрачуна установа.

Медицинска сестра (foto: РАС Србија /Синиша Пашалић)

Од почетка примене закључка Владе по уговорима о асигнацији реализовано је око 1,06 милијарди динара према добављачима здравствених установа чији су подрачуни у блокади, током 2015. године.

Овим се постигло заустављање даљег гомилања дугова блокираних установа, међутим проблем заосталих дугова је остао без решења.

Само за лекове дугују 1.478 милијарде динара

Укупан дуг здравствених установа у јавној својини за испоручене лекове и медицинска средства свакодневно се увећава и утиче на стабилност јавних финансија, кажу у Групацији веледрогерија ПКС.

У односу на дуг на крају прошле године дошло је до увећања од скоро 750 милиона динара укупног дуга и 728 доспелог дуга, са тенденцијом даљег раста. Све ово указује да јавна средства која се издвајају за здравство у овом моменту нису довољна и да је неопходно приоритетно решавање овог проблема, истакнуто је на седници Групације веледрогерија ПКС.

Здравствене установе, а пре свега оне које се финансирају из јавних средстава, са једне стране обављају делатност која је у надлежности јавних служби - послове здравствене заштите, док са друге стране послују као свако друго правно лице, ступајући у облигационе односе са привредним друштвима.

Дуговања здравствених установа су већ дуги низ година евидентна појава која негативно утиче не само на пословање привредних друштава, већ и на квалитет здравствене заштите која се обезбеђује грађанима.

Одређене здравствене установе су већ дужи период у посебно тешкој финансијској ситуацији, односно њихови рачуни су или у одређеном временском року блокирани или су у континуираној блокади рачуна већ дужи период, док су друге презадужене што отежава њихово пословање.

Извор:Блиц

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.