Град Чачак синоћ је био домаћин прве Панел расправе на тему Цензура и аутоцензура у медијима и говор мржње, а једна од подтема је Доношење нове медијске стратегије и Однос локалних самоуправа и медија након приватизације.

Пажњу присутних скренуло је излагање признатог сручњака професора доктора Станка Црнобрње члана Радне групе Министарства културе и информисања који је говорио о потребама које намеће дигитално друштво, и докле се стигло са новом стратегијом. О положају професије говорила је Драгана Чабаркапа председница Синдиката новинара Србије и Слободан Игрутиновић секретар Удружења спортских новинара Србије.

,,Медијска стратегија је пре свега потребна јер закон налаже да се она са времена на време промени. Док се са друге стране и у свету и код нас дешавју тако радикалне промене у медијској сфери, највише изазване процесом дигитализације, што у простору медија изазави потпуно једно друго агрегатно стање на више нивоа и уводи једну демократизацију у медијске процесе, што до сада наши закони нису ни препознавали. Потребно је да ми сами препознамо оно што је за нас битно у тој медијској револуцији, која је у току, и да нам нова стратегија служи као орјентациони документ”, рекао је Црнобрња.

Професор доктор Станко Црнобрња члан Радне групе Министарства културе и информисања, фото: Глас западне Србије

Што се тиче медијске индустије, професор наводи да није у добром стању, управо због закона који су протекли из претходне стратегије и да они сада имају за циљ да коригују све оно што није ваљало.

,,На пример пре ових нових медијских стратегија није било дозвољено да странци буду власници у нашим медијима више од 49 одсто, сад они могу 100 одсто да буду власници. Није било дозвољено да се из Србије неовлашћено извлаче медијски профити без да се плати ПДВ, порез, допринос, сада је то омогућено, и још низ аномалија”, казао је Црнобрња.

Он додаје да је низ проблема проистекло из претходне стратегије која је имала два фундаментална начела то је приватизација свега и наводно укидање државног утицаја, што је за последицу имало гашење бројних медија у Србији. Затим прелазак на такозвано пројектно финансирање, што се показало као један метод у медијима који је отворио нове изворе корупције и недовољног квалитета.

,,Веома важна питања за опстанак струке је како да регулишемо, и да ли да регулишемо и у којој мери један велики синтетички медиј од интернета, телевизије радија до новина. Један круг који је доста широк, али покушава да затвори све елементе који чине нашу медијску и друштвену стварност у један логични систем који можемо да представимо на јавној дискусији и онда да Влада одлучи да ли је политички спремна да уђе у велике промене”, наводи Црнобрња.

Његово лично размишљање је да је дошло време да због дигитализације као и преласка целе Европе на нову технологију и ново законодавство постоји једна адреса где би ,,делатници” у медијима могли да се обрате а не да гравитирају између два ауторитета.

,,Формирањем једног Министарства за медије, електронске комуникације и дигитално друштво ће добити једно тело које кординише све ресурсе и правце који ће се дешавати у другим ресорима. Јер не може се дигиталним стањем мало бавити Расимово министарство, мало министарство финансија, иностраних послова, спорта. Потребно је једно које ће ту сиштинску промену да дефинише”, наводи Црнобрња свој индивидуални предлог додајући да не верује да ће бити довољно снаге у политичком фактору да дође до ове по њему неопходне промене.

Што се тиче изласка појединих новинарских удружења из Радне групе, професор каже да се то неће одразити ни на квалитет ни на брзину рада на стратегији.

Представници локалних самоуправа Града Чачка и општине Горњи Милановац, као и представници власти и опозиције у расправи око нове медијске стратегије, сложни да је Танјуг преко потребна агенција, фото: Глас западне Србије

,,Мени се чини да је то једна исхитрена одлука која мени показује да су они били неспремни да стратешки размишљају. Што говори о интегритету саме новинарске професије код нас, да један део новинара не може да поднесе други део новинара, а то је трагично. Барем у оваквим ситуацијама треба се наћи заједнички језик за добробит свих који су обухваћени новом стратегијом. Сматрам да ово даје један контраефекат, јер ће зажалити што нису могли да утичу како ће та стратегија да се обликује и да ли ће политика бити спремна да уђе у озбиљне промене”, каже Црнобрња.

Нивинска агенциа Танјуг према речима професора Црнобрње треба да се врати у легалне оквире и треба да буде државна агенција, односно Јавни сервис у области агенцијских услуга.

,,Нећемо допустити сви заједно да он нестане или још горе да овако постоји као фантом или зомби. Сахрањен па поново враћен из мртвих. Чак и конкуренција сматра да је то био мало исхитрен потез да се гаси једна таква утицајна и важна институција нашег друштва. Поготову што свака држава има једну такву сличну агенцију. Мислим да је потез да се Танјуг гаси био нецивилизацијски, а друго потупно непрактичан, а треће под притиском изнуђен, што је сад показало своје негативне последице”, рекао је Црнобрња.

Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа, фото: Глас западне Србије

Председница Синдиката новинара Србије говорећи о положају новинара рекла је да је ово преломни тренутак у одбрани професије зарад јавног интереса и да има наду да ће ствари кренути на боље уколико се донесе стратегија на којој тренутно ради држава и Радна група у којој Медисјки савез има свог представника. Она је осудила излазак представника Медијске коалиције из радне групе.

,,Као члан УНС-а нисам информисана о намери руководства да донесе одлуку о повлачењу свог представника из радне групе која је против интереса професије и јавности јер се тиме покушава задржати хаотично стање на медисјкој сцени. Очекујем да као најбројнија и најутицајнија чланица Медијске коалиције промени одлуку и активно се укључи у сређивање медијске сцене у судбоносним тренуцима за новинаре, медијске раднике и професију. Синдикат новинара очекује да сва медијска удружења и асоцијације подрже успостављање социјалног дијалога у овој делатности јер је то једини истински европски стандард“, казала је Чабаркапа.

Према њеним речима у Радној групи и те како има новинара. Иако је лист Данас овјавио да их нема.

,,Позвала сам главног и одговорног уредника кога и те како уважавам и питала шта сам ја и моје колеге. Има нас много више него ових који су се изузели и ми ћемо то кроз јавну дебту и показати”, нагласила је Чарбакапа.

Решење данашње слике у медијима, како наводи председница СИНОС-а је нова медијска стратегија, нови закони, успостављање социјалног дијалога, доношење гранског колективног уговора и учешће синдиката као и формирање локалних и регионалних медија.

Што се тиче Танјуга Чабаркапа сматра да мора да постоји јер је национална новинска агенција, једна од најбољих у свету.

Председница Синдиката новинара Србије говорећи о положају новинара рекла је да је ово преломни тренутак у одбрани професије зарад јавног интереса и да има наду да ће ствари кренути на боље уколико се донесе стратегија на којој тренутно ради држава и Радна група у којој Медисјки савез има свог представника. Она је осудила излазак представника Медијске коалиције из радне групе.

,,Као члан УНС-а нисам информисана о намери руководства да донесе одлуку о повлачењу свог представника из радне групе која је против интереса професије и јавности јер се тиме покушава задржати хаотично стање на медисјкој сцени. Очекујем да као најбројнија и најутицајнија чланица Медијске коалиције промени одлуку и активно се укључи у сређивање медијске сцене у судбоносним тренуцима за новинаре, медијске раднике и професију. Синдикат новинара очекује да сва медијска удружења и асоцијације подрже успостављање социјалног дијалога у овој делатности јер је то једини истински европски стандард“, казала је Чабаркапа.

Према њеним речима у Радној групи и те како има новинара. Иако је лист Данас овјавио да их нема.

,,Позвала сам главног и одговорног уредника кога и те како уважавам и питала шта сам ја и моје колеге. Има нас много више него ових који су се изузели и ми ћемо то кроз јавну дебту и показати”, нагласила је Чарбакапа.

Решење данашње слике у медијима, како наводи председница СИНОС-а је нова медијска стратегија, нови закони, успостављање социјалног дијалога, доношење гранског колективног уговора и учешће синдиката као и формирање локалних и регионалних медија.

Што се тиче Танјуга Чабаркапа сматра да мора да постоји јер је национална новинска агенција, једна од најбољих у свету.

Секретар Удружења спортских новинара Србије Слободан Игрутиновић, фото: Глас западне Србије

Секретар Удружења спортских новинара Србије Слободан Игрутиновић сматра да постоје многе ствари које у медијима нису довољно добро дефинисане а да ли ће ова нова медијска стратегија у том погледу нешто да промени, није сигуран, али би волео.

,,Разговарао сам са новим државним секретаром у Министарству информисања Александром Гајевићем на ту тему, он је човек из бранше, такође је и прошли био из бранше Нино Брајевић, али чини ми се да њихов утицај није такав да нешто могу да промене. Увек постоји нека невидљива рука која диктира”, рекао је Игрутиновић.

Према његовим речима највећи проблем је заправо ко се све бави новинарством и ко је новинар, да ли је бранша дотакла дно. Он сматра да док се ово не дефинише, не вреди прављење нових медијских стратегија.

,,Залажем се и мислим да имам доста мојих колега који сматрају исто као и ја да је потребно увођење лиценци, ма колико се Европска унија са тиме не слагала, и говорила у својим актима да свако има право да буде новинар и да има право да пише. Ако постоје коморе за све друге професије адвокатске, лекарске, инжењерске које издају лиценце за рад, зашто новинари немају то право. Да постоји судија који ће рећи да су етички кодекси прекршени и да се одузима лиценца. Тек тада можемо доћи на ниво да су новинара једна озбиљна професије”, казао је Игрутиновић.

Он додаје да ако медијска стратегија не дефинише ко је новинар, и ко може да се бави новинарством а ко је судија, који новинару може да да црвени картон ништа нећемо урадити већ ћемо се вртети у истом кругу.

Народни посланик и повереник Српске напредне странке у Чачку, Марко Парезановић, фото: Глас западне Србије

Помоћник градоначелника Чачка, Мирјана Ђоковић, фото: Глас западне Србије

Заменица председника општине Горњи Милановац Јадранка Достанић, фото: Глас западне Србије

Портпарол Градског одбора Нове Србије Милан Драшкић, фото: Глас западне Србије

ГГ ,,За напреднији Чачак", др Александар Радојевић и Виолета Марковић, фото: Глас западне Србије

Мирослав Вукосављевић, Покрет социјалиста из Чачка, фото: Глас западне Србије

Заменик шефа одборничке групе Двери из Чачка, Милица Прокић, фото: Глас западне Србије

Шеф одборничке групе СПС Наташа Цвијовић, фото: Глас западне Србије

Новинари Гордана Рајичић (ТВ Лав) и Раде Марковић из Пожеге, фото: Глас западне Србије

Mедиа портал, Вељко Стеванић и Милица Стеванић, фото: Глас западне Србије

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.