Уредба Владе Србије, којом је почетком месеца део планине Златибор проглашен парком природе (41.923 хектара), неће утицати на градњу кућа и окућница у удаљенијим златиборским селима у зони парка. Ту, истина, великих хотелских комплекса убудуће не може бити, туристички центар Златибора који је остао ван заштићеног подручја слободан је за те намене. Златиборски сељак ће у простору парка и даље моћи да подиже оно што му је потребно за живот и рад, с тим што ће, зарад очувања природних вредности, ипак бити у обавези да прибави услове од Завода за заштиту природе Србије.

Истовремено, пројекат градње гондоле који је капитални за општину Чајетина и од великог значаја за развој златиборског туризма неће бити ометан проглашењем овог парка природе.

У зону слободније градње стављен је део уз Рибничко језеро где би требало да буде међустаница ове панорамске жичаре, која повезује центар Златибора са највишим златиборским врхом Торником.

Ово нам је објашњено у Заводу за заштиту природе Србије поводом неких недоумица у јавности око зона и будућег коришћења овог новооснованог заштићеног подручја. Координаторка те студије Драгана Петраш, просторни планер у овом заводу, најпре око гондоле каже да је одобрено све оно што је у томе већ било по плану општине Чајетина, па отуда одлука да међустаница не буде у другом већ у слободнијем трећем степену режима заштите. – Оставили смо простор да се гондола гради несметано, што је и био договор са руководством општине Чајетина. Заштита природе на овом делу Златибора није на сметњи гондоли – наглашава Драгана.

Из приложене мапе златиборског парка природе види се да један део будуће жице гондоле од центра Златибора пролази кроз подручје које није обухваћено заштитом, али код Рибничког језера наилази на зону заштите све до врха Торника. Обавеза је код сваке градње у овом парку природе, како нам је потврдила наша саговорница, да се претходно прибаве услови заштите природе из овог завода (парк је поверен на управљање ЈП „Србијашуме”).

– Ко намерава да нешто гради у подручју Парка природе „Златибор” треба, наравно, да се са захтевом обрати било локалној самоуправи или ресорном министарству. Онда општина или министарство прибављају услове од институција, при чему Завод за заштиту природе не смеју да прескоче свуда где су заштићена подручја. Рецимо, довољно је да градитељ објекта за становање, окућнице, штале достави идејни пројекат или скицу на коме се види шта намерава. Не сме се на подручју парка градити оно што угрожава природу. Идеја је да се велика градња и концентрација хотелско-апартманских објеката задржи у насељеном месту Златибор и да се не шире даље, да остану сачуване лепоте подручја око центра планине – напомиње Драгана Петраш.

По донетој уредби, јужну границу Парка природе „Златибор” чини река Увац с приобаљем, западна се поклапа са државном међом према РС, према северу иде падинама Мокре Горе, Семегњевске Горе и Груде, заобилази насељено место Златибор и наставља северним падинама Чиготе, док источну границу чине река Катушница и падине Муртенице. На територији општине Чајетина парк захвата катастарску општину Стубло и делове КО Алин Поток, Бранешци, Гостиље, Доброселица, Дренова, Јабланица, Љубиш, Семегњево, Чајетина и Шљивовица. Обухваћени су и мањи делови подручја Ужица (Мокра Гора), те општина Нова Варош и Прибој.

Како нам је Петраш објаснила, под први степен заштите у овом парку природе потпадају најзабитија подручја и клисуре, где и нема услова за било какву градњу (Виогор, Црни Рзав, клисура Увца, клисура Гриже). У другом степену заштите су претежно забити и делови неких удаљених заселака, где мештани могу да граде и сређују своје објекте, али не и да се подижу хотели и апартмански комплекси. У трећој зони, која је и највећа, врло мало је ограничења за градитеље, с тим што у њој не могу да се праве депоније, индустријски објекти, асфалтне базе и друго што загађује природу. – Остало што желе могу да граде, али уз услове завода: да ми изађемо на терен, погледамо где је локација објекта и да ли се угрожава природа. Дакле, ту ће добити дозволе они који праве куће за становање, објекте за пољопривреду и друго. А највише обухваћених села управо је у том трећем степену заштите – објашњава Драгана Петраш.

Да ли решење за гондолу прекида неслагања

Проблем градње златиборске гондоле, подсећамо, већ дуже време је изазивао неслагања између руководства државе и општине Чајетина. Било је ту и јавних прозивки између ресорне министарке Зоране Михаиловић и председника чајетинске општине Милана Стаматовића, дуге полемике о власништву над златиборском земљом преко које иде гондола и о томе да ли је комплетна документација за грађевинску дозволу. Овај акт Чајетинци дуго нису могли да добију од Министарства грађевинарства како би отпочели свој капитални подухват вредан 13 милиона евра, па су организовали народне мобе и сличне акције. Све донедавно, када је министарство издало дозволу за почетак градње гондоле, али само за последњу од пет фаза, код највишег врха Торника. Ту су у септембру кренули радови на првим стубовима ове панорамске жичаре, а сада у општини Чајетина очекују да ће ускоро добити дозволе и за преостале четири фазе. У томе, вероватно, може да помогне и компромисно решење о гондоли дато у владиној Уредби о Парку природе „Златибор”.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.