Одговор на реаговање СС поводом саопштења – отвореног писма Удружења потомака ратника 1912-1920. године „Хоће ли спортисти обележити Дан општине?“

Обрадовала ме је вест да ће се Спортски савез јесенас укључити у обележавање Дана општине Нова Варош – 1. новембра. Вест сам сазнао од колега, који ми јавише за реаговања секретара Спортског савеза на Фејсбуку поводом саопштења  Удружења потомака ратника 1912-1920. године – отвореног писма јавности „Хоће ли спортисти обележити Дан општине?“, објављеног на овом порталу.

И савест и функција у Удружењу потомака ратника ми налажу  да Вам изразим захвалност што су  коначно прихваћена наши апели и молбе  локалној управи, клубовима и Спортском савезу. Иницијатива је покренута још кад је СО Нова Варош 13. јула 1998. године подржала  предлог Комисије  за   утврђивање назива улица и тргова, грба и општинског празника да се најзначајнији   историјски датум општине - 1. новебар 1912. године - обележава у славу и част ратника који су Новој  Вароши и Старом Влаху донели слободу од петовековног турског ропства.

Искрено – нисам веровао у скори и  овакав обрат у исправљању неправди, грешки и заблуда?! Разлог је што сам сведок да је не  мали број  спортских и политичких радника игнорисао нашу иницијативу, чак се подругљиво и поспрдно односио према том датуму међашу историје...?!? Шта то, поред чињеница и наше упорности,  неке уразуми, под којим ветровима променише мишљење и празнословља, да ли у њима проговори савест предака и потомака...?

Морам подсетити да је укључивање спортиста у обележавање празника свих грађана  само једна од иницијатива  у спектру активности, које је група ентузијаста  тада покренула,  а ветар у леђа добила оснивањем Удружења потомака ратника, пре четири године, као и подршком бројних суграђана и низа установа.

Обнављање памћења народа, битка против заборава и кратке памети

Жеље  и намере нашег Удружења су да и друге подстакнемо на  чување и неговање сећања на славне претке,  да  афирмишемо вредности слободе и  упознајемо младе са делом предака, учесника отаџбинских ратова Србије, као и да дамо допринос духовној обнови  и  бици против великог заборава, пре свега, због   вишедеценијског наопаког раскида са прошлошћу,  кратке памети, немара, небриге и брзог заборава потомства према онима који су за слободу и на олтар отаџбине положили највредније што су имали – животе!

 У Вашем реаговању на саопштење  правите грешку у корацима оптужујући Удружење да омаловажава рад Спортског савеза, о чему нема ни слова у нашем саопштењу!?

Тврдите да ме нисте могли наћи у канцеларији да уручите одговор Савеза на  писмо Удружења. Изговор Ви не пије воду, јер већ  20 година не користим ни једну општинску или друштвену просторију у граду, пошто радим у стану. С друге стране, сретали смо се у граду, па и на улазу у Одељење ЛЕР-а.Не делујем у илегали у граду у коме  се готово сви знамо по имену, надимку, занату... Иако ми је „слаба меморија памћења“, како је говорио покојни учитељ Симо Пурић - адресу стана нисам мењао од 1993. године, а бројеве телефона – никако! Стижу ми пошиљке и без тачне адресе, налазили су ме и глувонеми (да их не увредим) и људи слабог познавања српског језика?!?

Захвалност Спортском савезу за исправљања неправди и заблуда власти

Како ме то, морам да питам, у последњих годину дана толико пута нађоше неки бивши и садашњи чланови Управног одбора и Скупштине СС, те комесари и цензори, тражећи  телефоне и мејлове колега дописника и редакција? Нудили су конференције за медије,  тражећии хајку или  бранећи смену у СС,  питали  што се ћути о покушају лажирања рукометне утакмице или  у „пет до 12“ тражи подршка јавности за одлазак на МОСИ...Помињали су и нерегуларне изборе, те  лоше стање у неком клубу, да се  довођењем играча са стране запоставља варошки подмладак...

Све сам их редом упућивао на, по мени, праве адресе – органе и тела  Спортског свеза, клубова и локалне власти, као и на медије из  Вароши, Чачка, Краљева, Новог Пазара, Пријепоља и Прибоја -  којима је општина, на конкурсу, определила три милиона динара. Само, на жалост,  неки су, уместо информисања, плаћени за маркетинг и ћутање?!

  Уз поздрав и жеље за успешан рад СС, овим завршавам полемику са СС и остављам у аманет члановима Удружења потомака ратника да,  у пригодним приликма, изражавају захвалност Спортском савезу кад спортске приредбе поводом 1. новембра – постану традиција.

Драгољуб Гагричић

председник Удружења  потомака ратника 1912-1920. године 

Уредничке амбиције 

Не прихватам Ваше придике у реаговању  и дељење лекција из новинарства. Годинама су ме учили уредници и колеге у „Златарским“  и „Вечерњим новостима“ да за уредничке амбиције у медијима треба и знања и звања, као и искуства на перу.С друге стране, немојте из вида губити праксу да за „покривање“ одређених области живота и сектора рада, зависно од концепције медија, редакције одређују новинаре према таленту, склоностима и писмености или они бирају рубрике за које су кадри. Зато не брините о мојим темама и идејама. Иначе, под старост,  не могу прихватити задатке  које ми предлажете, већ  имам прече послове, ако да Бог здравља -  по неку репортажу и давно започете акције на пољу заштите богатог наслеђа и теме везане за обнављање памћења народа.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.