Мештани села под Чемерницом и Јавором траже да се исправи неправда дуга пола века и испуни њихов вишегодишњи сан. Још се чека на комшијски договор о повезивању три сеоска центра.

Више од пола века мештани Штиткова, Трудова, Дебеље, Божетића и околних села нововарошке општине на падинама Чемернице и Јавора чекају да се исправи неправда и настави градња пута према Ивањици. Средином шездесетих година прошлог века напречац су, одлуком општинске врхушке, прекинути радови на девет километара старом рабаџијском и кириџијском путу од Штиткова, преко Кадињаче и Зечког Поља, како се "божетићки крај не би припојио Ивањици".

Радове жељно чекају и у селима ивањичке општине, с друге стране "старе границе" (до 1912. године овде су биле карауле и страже Отоманске империје и Кнежевине Србије и наметнута граница). Вековна је жеља да се повежу моравички и увачки део Старог Влаха и сеоски центри: Катићи и Кушићи у ивањичкој и Штитково у нововарошкој општини, те да се преко превоја Кадињача, између Чемернице и Јавора, обезбеди веза између два регионална пута, што из долине Моравице воде за Кокин Брод и Сјеницу.

- Колико је само муке и зноја народ оставио на овом путу, а власт неће ни локве да подаспе, поравна џомбе и вододерине. Све добро и напредно овуда је стизало и стиже из долине Моравице, Драгачева и других крајева: семенски кромпир, вештачко ђубриво, грла расне стоке, прве вршалице, а возе се стока, грађа, дрва, малина... - прича Михаило Перошевић (68) из Штиткова.

Радови на путу Штитково - Укочница били су у читавом крају највећи инфраструктурни подухват још откако су Карађорђеви устаници копали друм за извлачење топова на Јавор 1809. године.

Главни агитатор за градњу пута био је тадашњи директор Задруге у Божетићима, Благоје Чкоњевић (1923 - 1964), родом из Штиткова.

- Кулуком је 1962. године започето ручно копање и калдрмисање, "поткивање" пута каменом. Домаћинства из седам села су неколико година на трасу запрегама, углавном дрвеним колима, довлачила по 10 кубика камена. Ко није имао волове, био је обавезан да у мајданима или њивама годишње извади по 15 кубика камена. Радови су извођени уз помоћ парног ваљка и дробилице за камен, коју је покретао мотор "аран" - присећа се Перошевић.

Пре шест година су се комшије у два наврата, у Катићима, договарале о повезивању села на "старој граници". Представници села и нововарошке и ивањичке општине формирали су и одбор, снимљена је траса и урађен пројекат пута Штитково - Кадијача - Анатема (према Катићима), са краком за Камену Чесму и Кушиће, који чами у фиокама управе у Ивањици.

Народ ручно и запрегама градио пут - Михаило Перошевић

Подршка привредника 

Иницијативу мештана, вредних сточара и ратара, да увачки крај буде ближе Моравици одавно подржавају сви - од купаца стоке, кромпира и малине, до шумарских и туристичких радника, али и бројни привредници. Реке намерника, али и гостију из хотела у Ивањици, Катићима и Кушићима овуда пролазе до Штиткова, манастира Дубнице, резервата природе "Увац"...

Госпођиндански сабор 

Сабор на Госпођиндан код цркве у Штиткову има најдужу традицију у Старом Влаху. У некадашњем седишту кнезова Рашковића сабира се народ са падина Златара, Чемернице, Мучња и Јавора. И сутра се овде очекују разговори како да девет километара макадама - буде асфалтирано.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.