Чак 8 од укупно 27 противградних станица у Новој Вароши и Пријепољу ове године неће радити, јер стрелци не желе да раде за плату од свега 4.000 динара месечно. Још три противградне станице зарастају у коров због нерешених имовинских односа, па пољопривредници страхују да ће им град уништити летину.

Мада надлежни у ове две општине кажу да ће „небеску артиљерију“ на својој територији помоћи средствима из буџета, небо над њима ће и овог лета бити пуно рупа. Лане није било заинтересованих мештана да испаљују ракете у Радоињи и Рутошима код Нове Вароши, а ове године и у Дрмановића, док су због отказа стрелаца у Пријепољу без посаде годинама станице у Дренови, Хисарџику и Каћеву.

Нема стрелаца ни у Мрчковини и Џурову изнад Лима, јер су најближе куће удаљене и по три километра од противградних станица, па нико неће да преузме одговорност за њихов рад. Због имовинских спорова, у ове две општине не раде противградне станице у Драглици, Правошеву и Каменој Гори.

„Решиле смо да одустанемо јер је месечна накнада коју даје Хидрометеоролошки завод мала награда за даноноћно дежурство и труд током сезоне која траје од 15. априла до 15. октобра. Настављајући породичну традицију, са комшиницом Надом Марјановић неколико година чувала сам село од градоносних облака и на радном месту се излагала муњама и громовима. И поре свега, често смо биле на мети критика комшија који су нас кривили када противградна станица нема довољно ракета па им страда летина“, каже Зорица Новаковић из Рутоша.

Фото: Жељко Дулановић - агромедиа

Челници општини Пријепоље у којој противградне станице у просеку имају по четири ракете кажу да ће стрелцима допунити магацине, а стимулисаће их и на други начин. Овде је последњих година засађено око 500 хектара малине, па у локалној самоуправи кажу да свако инвестирање у противградну заштиту мање кошта од штете коју може да направи само један градоносни облак.

„Сваки од стрелаца добијаће месечно по десет литара нафте, а купићемо ових дана и нових 58 ракета након чега ће противградне станице имати максималан број пројектила. Нажалост, ни овако значајна улагања нису гарант да ће сви проблеми у противградној заштити бити решени. Ипак, радимо на томе да већ овог лета у функцију ставимо станице у Дренови, Хисарџику и Каћеву и тако у највећем проценту заштитимо усеве од градоносних облака“, каже Небојша Жунић, члан Општинског већа у Пријепољу задужен за пољопривреду.

Фото: Жељко Дулановић - агромедиа

Слична ситуација је и у осталих шест општина у којима се небеском артиљеријом командује из Радарског центра „Сјеница“. Од укупно 85 противградних станица у Сјеници, Новом Пазару, Тутину, Рашки, Ивањици, Новој Вароши, Пријепољу и Прибоју које треба да бране 571.000 хектар пољопривредног земљишта, свега ће њих 55 овог лета огаравити цеви.

Због тога је све више апела локалним самоуправама да помогну. Општинској помоћи надају се и стрелци у Новој Вароши. Конкурисали су са пројектом за уређења противградних станица, вредним 600.000 динара, али коначна одлука о расподели субвенција намењених пољопривреди још увек није донета.

„Државна накнада за стрелце се у последњих десет година није мењала, па нико неће да се за тако мале паре прихвати велики одговорности, а додатни проблем је и што су у селу остали углавном стари. У лошем стању су нам и противградне станице, па им је потребно кречење и ситне поправке. Мајсторске радове обавиће сами стрелци, за шта ће према договору бити плаћени из локалног буџета. Због законских ограничења то је једини начин да им општина материјално помогне“, каже Зоран Михајловић, председник Удружења противградних стрелаца у Новој Вароши.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

grad protivgradne rakete protivgradni strelci protivgradne stanice poljoprivrednici letina