Пожутеле фотографије Старог Влаха откривају занмимљиву прошлост и наслеђе краја. Акцију прикупљања фотографија покренула Библиотека.

Прикупљајући старе фотографије о прошлости и традицији Старог Влаха, у нововариошкој Библиотеци „Јован Томић“ откривају бројне занимљивости, али и готово  непознате детаље из  живота краја. У пролетос  започетој акцији избијају на светлост дана  пожутеле слике, драге успомене, чуване у албумима,  рамовима, фиокама... Дарују суграђани фотографије предака, оживљава мотиви којих више нема - стара чаршија са калдрмом и пиљарама или   рукотворине са  угашених огњишта на  планинама, ратари и сточари под бременом година и живота...

Само се још понеко од најстаријих мештана присећа камиона са великим натписом „Лабуд“.Био је то ФАП-ов првенац, једно од првих транспортних средстава у Пољопривредном добру „Златар“ из кога је 1959. године настао првенац варошке индустрије Фабрика гуме и обуће „Златар“, касније Комбинат. Слику „Лабуда“ објавио је фабрички лист „Златар“  у 10. броју од 1. јула 1976. године, уз податак да је за воланом „Лабуда“ годинама  јездио возач Миланко Мичијевић, најпре кривудавих путева старовлашке забити, превозећи кромпир и грађу,  а затим носећи  у све крајеве земље прве производе фабрике – гумене опанке.

- Половином новембра 1953. године у халама нове фабрике монтирано је прво возило по лиценци “SAURER WERKE“  из Beчa. Сваки уграђени део изазвао је велику радост радника, а првенца су из милоште назвали  „Лабуд“ - записано је у  монографија „Фабрика аутомобила Прибој 1953-2003“. - Првенац се потврдио квалитетом и издржљувошћу своје конструкције, па није никакво изненађење што је у свом радном веку „препешачио“ пут дуг преко милион километара, освајајућуи беспућа пуних петнаест година.

У историју краја су отишле и таблице на запрежним колима,а једну од заборава чува Драган Грујичић, пензионер из Драглице, села у висовима Муртенице.Она је и доказ о територијалној организацији власти и администартивним поделама, јер је писало: срез златарски, општина Драглица.

Успомена - таблицу са запреге чува Драган Грујичић

- Таблица за запрежна кола је издата 1947. године, након што је претходне године Драглица из златиборског пресељена у златарски срез. На таблицу се нису плаћале дажбине, важила је до 1965. године и била обавезна за кола са гвозденим точковима  којима су рабаџије превозиле луч, катран, грађу, плодове клеке.Ишло се до Коцељеве, Тополе и отуд довозило жито и роба – казује Драган. 

Нововарошани су дочекали и своју таблиицу 2011. године

Годинама распети између градова чије су таблице носили на возилима, Ужица и Пријепоља, своје матице на коју су упућени и субрегиона у који га гурају неке политичке и друге игре, Нововарошани су своје ознаке добили у јануару 2011. године, а прву је понела опшштинска лимузина. Овде и нагађају и нуде опкладе колики ће век  бити таблицама, стрепећи да ће остати без општине због драстичног пада наталитета и сеоба, а и што десетак села на десној обали Увца стално једним оком гледа на Чајетину, прижељкујући повратак у  комшилук, ком су некад припадали.

Трагови рудокопа  

У више старовлашких села су трагови рудокопа – у Ојковици се вадио манган, а у Драглици и Сеништима магнезит. Трагање за жицама и копање „белог злата“ у утроби Муртенице престало је пре више од две деценије. Некадашња рудишта и депоније јаловине на Голим Брдима прекрили су борови, па ова брда више нису гола и име им не приличи.

Бело злато се вадило из њедара Муртенице (foto: Д. Гагричић)

Грудва - руда магнезита из Голих Брда

Oznake: stare fotografije fapov prvenac kamion labud tragovi rudokopa mangan magnezit tablice za zaprežna kola