Домови културе као место окупљања и центар културног живота места, грађени су углавном од шездесетих година прошлог века. Да ли се њихов значај за мештане у међувремену променио и како опстају у Новој Вароши и Прибоју.

Када је у фебруару 1969. године отворен нововарошки Дом културе, уз слике Милића од Мачве и Вивалдијеву музику, за варош под Златаром, још поплочану коцком, био је празник.

Да је његово место варошког срца за лепа збивања потрајало до данас сведоче и Вукова награда, титула првака Југославије за аматерско позориште али и свакодневна догађања.

"Сваког дана кроз Дом културе прође више од две стотине деце кроз различите секције", истиче Фарук Ибишбеговић, директор Дома културе "Јован Томић" у Новој Вароши, "пре свих кроз фолклорну  која је и најбројнија - има око 250 чланова, затим преко позоришне и сликарске секције до група за учење страних језика."

Деценију раније Дом културе добио је и суседни Прибој. Иако је у годинама великог бума града на Лиму и мегаломаније започета нова зграда по димензијама као загребачка, тадашњи дом задржао је своју функцију.

Од 1959. године, када је локална самоуправа основала Дом културе "Пиво Караматијевић" до данас он обавља своју функцију, рекао је Ибрахим Ћата Хасанагић:

"Био је место окупљања старих и младих и то је и остао."

Настали као социјалистичка замена за соколске домове уз шири спектар активности своју првобитну мисију су испунили.

У послератној Југославији када су грађени, они су били од изузетног значаја за развој културе у малим срединама, наглашава Индира Гендић, из Завичајног музеја Нова Варош:

"Били су нека врста моста између великих градских центара и малих градова који тек имају амбиције да се привредно и културно развију."

У естрадном времену тријумфа виртуелног ријалити света, уз ентузијазам стваралаца и подршку локалних заједница, домови културе су на срећу преживели и данас својим програмима и даље окупљају људе у малим срединама гладним културе.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.