Преко планине Златар водио је некадашњи Пут соли, од Дубровника до Истанбула. Тамо су били бројни манастири Немањића, углавном страдали у турским погромима. У последњих неколико година многи су обновљени, а неки и поново саграђени. Живе захваљујући монасима, који их чувају од заборава.

Осим што је позната гастрономским фестивалима и златарском сиру заштићеном 2013. године ова планина је је богата и мало познатим културним споменицима који све више привлаче заљубљенике у верски туризам.

У селу Божетићи налазе се гробови монаха који су својим телима у 16. веку покушали да одбране мошти Светог Саве од Турака. 

"Синан Паша је дошао у манастир Милешеву да узме тело Светог Саве да га носи да га спали у Београд. Одавде из манастира су изашли монаси да моле Турке да не носе тело Светог Саве, али они су били јачи и поубијали су монахе", прича отац Макарије.

Поред оца Макарија, о манастиру који обновљен 2007. године, брине и отац Максим, родом из Србобрана, који је недавно сазнао да су му преци из овог краја.

"Моји прапреци су дошли из села Дебеља, они су с патријархом Арсенијем Чарнојевићем отишли у Војводину и ето дошао сам на своје корене после 270 година", каже отац Максим.

Само осам километара даље, у манастиру св Козме и Дамјана, "тихује" монах Гаврило. Некадашњи возач аутобуса у Ужицу, поред монашке добродошлице понудиће вас и козјим сиром направљеним по његовој рецептури.

Мештани планинских села не ретко помажу манастире и монахе. Јоаким Радишић недавно је цркви поклонио хектар земље.

Све више је и туриста.

"Ја више волим да дођем овде него да се вратим кући у Вуковар. Долазим два пута годишње", каже један туриста.

У портама ових манастира народ се окупља у време празника и сабора. Уз благослов монаха, путник намерник, кажу, овде има где и да преспава.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

zlatar mileševa manastiri otac makarije dubnica