Седамдесетдвогодишњи Ђурђе Вјетровић из нововарошког села Штитково за живота је себи и супрузи Радојки (82), на локалном гробљу подигао споменик и поставио своју фотографију у друштву два омиљена вола. „Били су паметнији од већине људи које знам“, рекао је Ђурђе.

Споменик је, рекао је новинарима, подигао јер је хтео да буде сигуран да ће и после смрти, бар на слици, бити у друштву оних које је највише волео.

„Док сам жив животом нећу прежалити што сам продао Јаблана и Голуба и оставио рабаџијски посао који сам, уз друге сељачке послове, радио једно педесет година“, рекао је Ђурђе.

„Туга ме је и натерала да себи на споменик ставим баш ову слику како бисмо бар на оном свету друговали“, додао је он.

Ђурђе је имао десетак година кад га је отац први пут повео са собом у шуму да воловском запрегом извлаче дрва. Од тада па све до пре неколико година рабаџијски посао је радио у златарским шумама зарађујући, како је рекао, лепе паре захваљујући воловима.

Имао их је, за педесетак година колико је, како каже, био свој човек, 15 пари.

„Све сам их пазио боље него себе, али Јаблана и Голуба не могу прежалити, ваљда зато што су ми последњи рабаџијски волови. Имали су двадесетак товара (две тоне), купио сам их у Кратову, били су близанци и паметнији од већине људи које знам“, рекао је Ђурђе Вјетровић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.