Na mermernim pločama dva spomenika, koji se otkrivaju u subotu, 4. oktobra - imena 46 junaka iz ratova 1912-1918 i 32 graditelja tunela Radoinja – Bistrica

U subotuu, 4. oktobra, u dvorištu isturenog odeljenja OŠ „Gojko Drulović“ iz Radoinje u Rutošima biće, u podne, otkrivena dva spomen-obeležja – palim junacima iz ratova 1912-1918 iz ovog sela i radnicima “Tunelogradnje”, stradalim pre 56 godina u probijanju tunela kojim je Uvac skrenut na turbine HE “Bistrica”.

Na spomeniku od mermera, na zvoniku, ispod krsta i grba uklesano je: „1912 -1918 Slava junacima sela Rutoši“, a pored stihova Milutina Bojića iz „Plave grobnice“: „Tu je groblje hrabrih, tu je brat do brata, prometeji nade, apostoli jada“ - 46 imena ratnika. Na kraju je dodato i „i ostalim nepoznatim“ kao opora poruka o nemaru države i i institucija da ni posle jednog veka nisu potpuni spiskovi junaka koji su dali živote za slobodu otadžbine.

U eksploziji 19. jula 1958.godine sa spiska živih izbrisano je pola prve smene „Tunelogradnje“

Na belegu od kamena i mermera, koji simbolizuje tunel, šine i vagonete, kraj kojih su im se ugasili životi 19. jula 1958.godine, urezana su imena 32 kopača, minera i radnika drugih zanimanja. U jednoj od najvećih tragedija na gradilištima u Srbiji, pri kopanju tunela Radoinja – Bistrica, dugog 8.026 metara, najdužeg u Srbiji, u kamenom masivu brda Kitonja, sa spiska živih izbrisano je pola prve smene.

U petoj godini udarništva samo šest meseci ih je delilo od radne pobede.Najviše minera je bila baš iz sela Rutoši, pa iz Ogulina, Brodareva, Hisardžika, Banja Luke, Bosanske Dubice, Prizrena, Kratova, Bistrice, Jasenova, te Trebinja, Gonja, Čačka i Kuršumlije. Imali su samo po 23-25 godina, a trojica najstarih su bila tek zakoračila u petu deceniju života. Bez hranilaca je ostalo 45 dece, od kojih je 20 pohađalo osnovnu školu.

Nesreća se, podsetimo, dogodila kada je, prilikom uzimanja eksploziva, nepažnjom zapanjen priručni magacin, u kome je bilo 100 kilograma eksploziva i kapisli.Iza dimne zavese ostalo je 35 radnika, od koji su samo trojica spašena.

Spomen-obeležja u dvorištu škole u Rutošima

Oba spomen-obeležja je na inicijativu Milana Bjelić Roba, penzionisanog elektroinženjera i svojevremeno direktora “Limskih HE”, podigla Mesna zajednica Rutoši, uz pomoć donacija.Spomenike su po ideji Marije Đeković, likovnog pedagoga iz Nove Varoši, uradili majstori firme “Saks mermer” iz Gorjana.

- Rastao sam uz priče o Soluncima, njihovom junaštvu, ali i patnjama i siromaštvu njihovih porodica i nikako nisam mogao da shvatim zašto su zaboravljeni, bez belega... I nesreća u našem selu , koju su oglasile mine i sirene iza podneva, dim iz šolne tri, jauci, crne marame, sudbina kopača i naš nemar prema graditeljima - stalno me prate... Zato sam i poveo akciju da im se bar za mrvicu odužimo, da sačuvamo uspomenu - kazuje Bjelić.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.