Velika količina padavina i duži period vlaženja lišća i drugih biljnih delova idealni su uslovi za infekciju prouzrokovačima bolesti i pojavu epidemija, kaže profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, Drago Milošević.

„Proteklih nekoliko dana su, zbog truleži već posejanog semena, presejane znatne površine pod kukuruzom na težim, slabije oceditijim zemljištima, kod dublje setve. To znatno povećava troškove proizvodnje ove kulture, i veliko je pitanje da li će je ponovo zahvatiti trulež i propasti zasejano seme na presejanim površinama“, navodi Milošević. Prema njegovim rečima, štete od bolesti, koje su se pojavile u velikom stepenu, kod strnih žita će uzeti svoj danak. Posebno su prisutne rđa i pegavost lista, pepelnice, a doći će i do pojave fuzarioza i sl. pa je neophodno preduzeti sve mere zaštite.

Za krompir koji je nikao postoji velika potencijalna opasnost od plamenjače, tamo gde do sada nije obavljen tretman fungicidima. Može se ponoviti i epidemija plamenjače kao 1999. godine. Kada je u pitanju krompir koji nije nikao doći će do pojave truleži semenskih krtola u zemljištu i do pojave bakterioza (crne truleži prizemnog dela stabljike „crna noga“), objašnjava Milošević, dodajući da po prestanku padavina treba izvršiti tretman sistemičnim fungicidima.

„Voćne vrste su takoće ugrožene. Jabuka prvenstveno od čađave pegavosti lista i krastavosti plodova, a bolest se već masovno pojavila. Treba, po prestanku padavina koristiti sistemične fungicide sa kurativnim i eradikativnim delovanjem kako bi se smanjio infekcioni potencijal gljive i zaštitio zdrav list i plodovi u razvoju“, kaže profesor.

Slična situacija je i sa kruškom, posebno sa osetljivim sortama. Po prestanku padavina intezivirati primenu sistemičnih fungicida.

„Na svim vrstama koštičavih voćaka se pojavila šupljikavost lista, bolest koja se ispoljava i na plodovima nekih vrsta kao što su višnja i kajsija. Posle prestanka padavima preduzeti mere zaštite. Višnja i trešnja mogu biti ugrožene od pojave pegavosti lista i rane defolijacije ako se ne preduzmu mere zaštite“, ističe Milošević.

Voćne vrste su ugrožene i od truleži plodova, monilioze i sive truleži. Kod biljnih vrsta koje već stasavaju, gde dolazi do pojave sive truleži plodova, kao što je jagoda, voditi računa kod primene pesticida o karenci, odnosno poslednjem tretmanu pred berbu odnosno upotrebu plodova. Generalno, pošto su idealni uslovi za infekciju i razvoj bolesti, gde je već došlo do infekcije i pojave bolesti, koristiti fungicide sa kurativnim i eradikativnim delovanjem tj. one sistemične koji će zaustaviti razvoj patogena prouzrokovača bolesti i uništiti njegove organe za razmnožavanje (konidije i druge spore), savetuje profesor.

„Naravno, da u nekim slučajevima i nije moguće zaustaviti napredovanje bolesti bez obzira na primenu sistemičnih fungicida, a za savet se treba obratiti područnoj stručnoj poljoprivrednoj i savetodavnoj službi“, kaže Milošević.

Iako je češća pojava nedostatka padavina i suša, što takođe prouzrokuje katastrofalne štete na gajenim biljkama, tako i višak padavina kao ovog proleća može biti izuzetno štetno na nesagledivim posledicama po poljoprivrednu proizvodnju, kaže profesor.

„Zato, i u ovim uslovima, moramo misliti na izgradnju sistema za čuvanje i korišćenje vode za vreme kada je ona potrebna usevima i zasadima poljoprivrednog bilja. Može se desiti da posle ove elementarne nepogode dođe i druga (suša), tako da bi sve lokalne samouprave i država u celini trebalo da učine sve kako bi se poljoprivredni proizvođači trajno obezbedili sistemima za čuvanje vode i njeno korišćenje onda kada je najpotrebnija usevima i zasadima “, naveo je on.

Taj prioritet, ukoliko bi ga shvatili i realizovali bi u najvećem stepenu smanjio oscilacije u prinosu i kvalitetu poljoprivrednih proizvoda, pospešio stvaranje visokih i stabilnih prinosa i povećao konkurentnost naših poljoprivrednih proizvoda i na svetskom tržištu, ocenio je on.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

poljoprivreda