Територија општине Нова Варош је идеално подручје за љубитеље природе и планинског бициклизма. Уколико волите активни одмор можете уживати у очуваној природи Златара, Мучња, Јавора и Муртенице возећи бицикле.

Поред рекреативних вожњи асфалтираним и макадамским путевима, на располагању вам је неколико уређених и обележених бициклистичких рута које ће ваш боравак учинити потпунијим. У питању су стазе које воде са Златара до језера Увац, до манастира Милешева у Пријепољу или пак све до пештерске висоравни. Уколико  се одлучите за уживање у природи на овај начин, на располагању су вам бицикле које можете изнајмити у хотелу Панорама, у туристичком центру планине Златар.

Рута: Златар – Увац

Рута почиње од села Дрмановићи, у подножју планине Златар, најпознатије ваздушне бање западне Србије. Следи благи спуст до Липе, а затим поново успон до Планске школе и села Акмачићи. Следећа тачка је село Комарани, у кањону реке Увац, одакле се пружа поглед и на Златарско језеро. Кањон Увца је специјални резерват природе, заштићено природно добро и станиште многих животињских врста, од којих је најзначајније белоглави суп и риба младица. Крај руте се налази код бране Увачког језера (Сјеничког језера). Језеро се налази између Златара и Јавора, настало је преграђивањем реке Увац и изградњом бране код села Акмачићи.

Рута: Манастирски пут

Почетна тачка стазе се налази на златарском Превоју, одакле се наставља пут ка Воденој пољани и Потконику. На Воденој пољани, врху Златара, се налази црква-брвнара „Свети Козма и Дамјан“. Стаза даље води ка Шумарској кући, која се налази на надморској висини од 1400 м, а субпланинска клима изузетно погодује љубитељима скијања. Следи спуст ка извору Чардак, у чијој се близини налазе Тубића извор, и једне од најдужих пећина у Србији, Ушачка и Тубића пећина. Следећа станица је Манастир Милешева, данас седиште епископије СПЦ под заштитом УНЕСKО-а. Подигао га је краљ Стефан Владислав у XIII веку. Светски познато ремек-дело из манастира је фреска Белог Анђела. Преко Беговог моста и Трга Ослободилаца се стиже до Милешевског моста у Пријепољу и последње тачке руте, центра Пријепоља. Град Пријепоље лежи на ушћу реке Милешевке у Лим.

Рута: Сјеница – Златар – Нова Варош

Рута почиње од Сјенице, који се налази на надморској висини од 1030 м у кречњачкој области Пештерске висоравни и представља један од најхладнијих градова у Европи. У средњовековној Србији, Сјеница је била седиште породице Немањић, а о томе сведочи и место Царичина, где се налази летњиковац царице Јелене, супруге цара Душана. Стаза затим пролази поред Старе сјеничке основне школе, преко Пријепољске раскрснице и Лијепе равни до брда Говеђак, поред регионалног пута Сјеница-Нова Варош. Од села Горачице, преко Горачанске реке и засеока Аљиновићи, стиже се до Сувог бора, највише тачке руте, а затим следи благи спуст ка Бакаровини. Пут води ка Превоју на Златару и насеља Дрмановићи и Гнездо, удаљеним 4 км од Нове Вароши. Рута се завршава проласком кроз нововарошка насеља Шанац и Браношевац. Оно по чему је Нова Варош најпознатија, јесте белоглави суп чије је природно станиште у кањону реке Увац.

Vožnja biciklom 🚲

U obilazak Zlatara biciklom kreće se ispred Vile „Zlatarska pahulja“ u samom centru turističke zone a trase koje ćete obići na dva točka birate sami. Bicikli se iznajmljuju na dan i moraju se vratiti do 20 časova. Teren nije zahtevan, a od opreme potrebna je kaciga i u noćnim uslovima svetleći prsluk koje dobijate prilikom iznajmljivanja.

Vožnja kvadova 🏍️

Vožnje kvadovima idealne za ljubitelje adrenalina počinju sa parkinga ispred hotela „Panorama“, a od toga da li izaberete ture od pola sata, sat ili sedam sati, zavisi i trasa. Šumskim putevima bez saobraćaja može se iću u pravcu vidikovca Hodžina stena, prema Vodenoj poljani ali i do Uvačkog jezera i vodopada Sopotnice. Vozač kvada mora imati dozvolu B kategorije, a na vozilo može stati još jedna osoba. Za sve učesnike ovih tura obavezno je nošenje zaštitne kacige koju će vam dati organizatori. Zimi su potrebne kapa i rukavice, a tokom najdužih sedmočasovnih tura poželjno je poneti i preobuku u slučaju kiše. U toku ovih velikih obilazaka organizuje se i ručak u prirodi uz različite vrste tradicionalnih proizvoda, pite, heljdopite, pršute, domaćih kolača...