Догодине 170 година од почетка градње богомоље Свете Тројице. Делећи судбину народа, чувала дух светосавља, веру и писмо. Дуг садашњих генерација према градитељима и служитељима олтара.

Идуће године црква Свете Тројице у Новој Вароши прославља 170 година од почетка градње. Ова значајна годишњица је повод да се међу корице књиге сабере грађа о подизању и трајању једног од темељаца духовности у Старом Влаху...

Кроз деценије саборности делила је судбину народа, чувала дух светосавља, веру и писмо. Током ропства под Османлијама (до 1912. године)  црква није само хришћанска богомоља, већ је, уз остале богомоље краја, била стуб духовне обнове и готово једини носилац просвете, старајући се и о развоју низа области хивота.

Монографија цркве Свете Тројице је дуг садашњих генерација према градитељима и служитељима олтара. Срећна је околност да је стасало неколико истраживача из нововарошког краја, који су кадри да разгрну таму деценија, завире у архиве, ризнице, скривнице, те бројне записе и албуме и нараштајима у аманет оставе вредна сведочанства. Неопходна је, свакако, подршка Милешевске епархије, а помоћ народа и донатора неће изостати, као и у сличним ранијим подухватима.

– Црква у Новој Вароши грађена је од 1857. до 1869. године. Коштала је 9. 000 дуката. Средства су обезбедили црквено-школска општина и прилози  од писаније сељака и грађана, турска власт дала је 10.000 гроша, а знатна средства и Влада Србије. На Божић 1870. године срушило се кубе на цркви, па је поново подигнуто и црква завршена 1873. године, када је и свештана –  пише Вукоман Шалупуровић у књизи  „Прилози за историју грђевинарства у срдњем Полимљу у ХIХ веку“ (Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности, Београд 1979).

Орнамент над северним вратима цркве (Фото:Књига В. Шалипуровића)

Црква у Новој Вароши је једнобродна грађевина са основом правоугаоника и полукружном олтарском апсидом. Дуга је 21,10, а широка 14,50 метара.

– У темељима од тесаног камена има делова римске грађевине, што се виде по фигурама и натписима. Зидови цркве (дебљине 1,30 метара) грађени су од ломљеног камена, нешто више обрађеног, са сигом која се наизменично меша са каменом. Црква је покривена лимом, а патосана каменим плочама – наводи Шалипуровић,  уз низ грађевинских детаља о зидовима стубовима, луковима, вратима, прозорима и олтару.

На цркви у Новој Вароши, која је  је вредан споменик народног градитељства, крајем прошлог и почетком овог века извођени су грађевински радови. Она је, иначе, највећа од 18  светиња на подручју нововарошке општине. Међу богомољама су и четири манастира, која су, на жалост - запустела: Свете Тројице у Бистрици и Козме и Дамјана на Воденој Пољани пре неку годину, а Дубница у Божетићима и Јања у Рутошима од прошле године. 

Молба за школу  

Године 1861. Влада Србије доделила је за градњу цркве у Новој Вароши 100 дуката цесарских. Наредне 1862. године црквено-школска општина поново се обраћа кнегињи Јулији, молећи је да она са своје стране учини да помоћ добију, о чему подсећа Шалипуровић, наводећи имена 20 потписника молбе, у којој је, поред осталог, писало:

 – Било би из нашег места до 100 ваљане деце за школу, но мало нас а притисло зло, па нисмо кадри да издржавамо добра учитеља, сад смо у великом послу и трошку.  Едва смо дочекали да је слободно цркве и Богомољ подизати: па смо започели од године 1957 Богомољу правити, поред кое би били ради и школу имати...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

crkva