Враћају сјај капели Борисављевића
Подигнута пре 88 година - капела Борисављевића (Фото: Д. Гагричић)
На гробљу Зебиновац обнавља се споменик народног градитељства. Последњи потомци лозе велепоседника и трговаца из Нове Вароши одсељени током Другог светског рата.
На градском гробљу Зебиновац минуле јесени почела је реконструкција капеле Борисављевића, подигнуте пре 88 година, а дуго од свих заборављене.
Натпис изнад врата једног од ретко сачуваних споменика народног градитељства у Старом Влаху сведочи: „Породична капела и гробница Милана М. Борисављевића, поседника из Нове Вароши 1858-1932. Подигоше синови Милутин и Душан 1938.“
Ова двојица потомака су се током Другог светског рата са породицама одселили из Нове Вароши у Крушевац и Београд, а имовина је касније национализована. Пре неку годину је наследницима (и у другим местима), после дужег спора са државом, враћено 700 хектара шума на Златару, а помињу се спорења и око мањег шумског комплекса.
Чека пролеће и мајсторе
- Указала се прилика и ангажовали смо приватну фирму за реконструкцију фасаде и прање стакала. Временске неприлике су прекинуле радове, а напролеће ће бити очишћен и кров, који је кородирао - каже Душан Гвозденовић (53 ), праунук Душанов по мајчиној линији, из Крушевца, који надзире радове у име више учесника у обнови капеле.
Најављено је и да ће током пролећа, при сусрету чланова две породице које имају кључ, капела бити отворена после ко зна колико година. Потомци се надају да ће, уз подршку локалне управе, бити осветљен простор око капеле, уз чије темеље су се примакли гробови, а неке гробне парцеле запуштене...
У завичајном одељењу ужичког Музеја у Новој Вароши низ експоната (сабље и кубуре), докумената, фотографија и записа подсећа на животни пут Борисављевића, једне од најпознатијих фамилија велепоседника и трговаца у Старом Влаху.
Борисавњевићи су старином из околине Зетске Жупе, крајем 15. века су, после терора Албанаца, свили гнездо у Буковику, а први конак у Вароши подигли су средином 18. века. У селима под Јавором имали су око 2.500 хектара земље, а на Златару и околини преко две хиљаде. Тргујући са околним земљама, током 19. и у првој половини 20. века, Борисављевићи су значајно допринели привредном, просветном и културном развоју краја.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.