Одата пошта пред споменицима ратницима 1912-1918. и војводи Петру Бојовићу. Нова Варош ослобођена од Турака уласком 4. ужичког пука III позива у саставу Јаворске бригаде.

На Тргу војводе Петра Бојовића у Новој Вароши у суботу поподне положени су венци на споменик 1.200 ратника палих у ратовима 1912-1918. године и белег војводи Петру Бојовићу, учеснику шест ослободилачких ратова Србије.

Представници локалне управе,  Удружења потомака ратника 1912-1918. и грађани одали су почасти прецима који су у Првом балканском рату 1. новембра 1912. године донели слободу – јунацима Јаворске бригаде Српске војске и старовлашких устаничких и комитских чета.

Јаворска бригада под командом пуковника Миливоја Анђелковића – Кајафе, прешла је границу на Јавору, постављену и утврђену где никад није била, и ноћу између 20. и 21. октобра, освојила Калипоље. У Сјеници је, после огорчених борби, бела застава истакнута 25. октобра, Пријепоље је ослобођено 27. октобра, Пљевља већ сутрадан, па Нова Варош 1. новембра, а пет дана касније и Прибој.

Миливоје Анђелковић Кајафа, командант Јаворске бригаде Српске воске

– Кључну улогу у ослобађању Нове Вароши и Прибоја одиграле су устаничке комитске групе, које су још пре почетка Првог балканског рата практично пресекле везу између турских посада у овим варошицама и њиховим пограничним јединицама, а када је рат почео присилиле су те јединице да напусте пограничне карауле и овладале граничним фронтом на правцу Ужице - Кокин Брод - Нова Варош, који је затворио 4. пук  III позива“ - пише др Саво Скоко.

Док су вођене огорчене борбе у опсади Сјенице, 23. октобра 1912. године, команданту 4. пука III позива потпуковнику Миљку Поповићу наређено је да део “снага прикупи на Кокином Броду, па нападне и ослободи Нову Варош и тамо остане као посада до даљег наређења“.

Турска посада у Новој Вароши најпре је „јачи отпор пружала у борби на доминирајућем положају на Тикви“, а затим је “због разилажења башибозука својим кућама, вишеструко смањена”.

Пошта славном земљаку војводи Петру Бојовићу (Фото: Станко Голубовић)

Преносећи сведочења из „Политике“, истраживач прошлости Добрило Аранитовић пише „да је командант 4. пука III позива народне војске потпуковник Миљко Поповић са три батаљона и једном позицијском батеријом опколио Нову Варош и њене представнике позвао на предају“...“Заробљени турски војници, њих 284 на броју и пет официра, одмах су одавде под стражом одведени у Ужице“.

На данашњи дан, пре 113 година, Новој Вароши и Старом Влаху сванула је слобода. Крвљу и гвожђем расковани су ланци ропства, скинут отомански јарам. Дошао је крај очају и безнађу раје под турским зулумом, нестало је аговања и беговања...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

venci vojvoda bojović