Оштећен постамент споменика војводи Бојовићу
Уместо цвећа – коров, а мермерне плочице оштећене
Отворено писмо Удружења потомака ратника 1912-1920. године. Жардињере још од 2013. године повремено без цвећа. Зар смо толико сиромашни, неуки и неодговорни у одржавању белега најзнаменитијем Старовлашанину!? Како обележити 150-годишњици Јаворског рата?
На споменику војводи Петру Бојовићу, на тргу у Новој Вароши који носи његово име, оштећене су мермерне плоче постамента и недостају са северне стране, док су жардињере без цвећа?!
Понавља се слика из прошле или неких претходних година...! А мало је рећи брука и немар према белегу славног земљака, команданта Прве армије у пробоју Солунског фронта крајем Великог рата.
Зато смо принуђени да са Скупштине Удружења потомака ратника 1912-1920. “Војвода Петар Бојовић”, одржане 15.априла 2025.године, упутимо отворено писмо и апел локалној управи да коначно предузме кораке на одржавању белега, који би требало да буде огледало града.
Још од 2013.године Удружење потомака ратника упозорава на недоличан однос према споменику откривеном на Видовдан 1997. године. Тражили смо и да се утврди чија је радна обавеза - брига о споменику. Истина, било је обећања власти – кад полажу цвеће или венце на светковинама – да ће поправити или заменити оштећено, засадити цвеће...
Можда ће у општинској управи имати неко оправдање...? Можда ће и стићи нека ружа током летњих врућина или сезонско, јесење цвеће, можда...?!
Зар смо толико сиромашни, неуки и неодговорни у одржавању белега најзнаменитијем Старовлашанину...?! Да је војвода знао какве ће овде имати земљаке и потомке – можда би за живота оставио аманет да га не враћају у завичај у бронзи?
Удружење потомака ратника користи прилику да подсети власт и установе да се идуће године навршава 150 година од почетка Првог српско-турског рата (1876-1878) и борби за независност Србије и ослобођење Старе Србије од Турака. Дејства Ибарске војске у Старом Влаху и околини у народу су названа Јаворски рат и урезана у предања и камене белеге.
Жртве и прегнуће војске, устаника, добровољаца и народа заслужују да наш крај ода пошту, да обнавља памћење и негује сећања.
Неопходно је благовремено започети припреме и урадити програм и календар догађаја. Озбиљан посао чека локалну управу (пре свега као иницијатора и координатора активности), установе из области културе, образовања и заштите наслеђа, затим завичајна и удружења потомака ратника...
Јубилеј заслужује истраживачко-издавачку делатност (Јаворска царинарница, карауле, шанчеви, борбена дејства, страдање раје у поробљеном делу Србије), приказивање документарно-филмског материјала, утврђивање програма трајне бриге о споменицима, обележавање битке на Чемерници, као пресудног догађаја 1876. године, затим изложбе, књижевне вечери, литерарне и ликовне конкурсе, медијску пажњу и друге активности.
Упозоравамо да се мора раскинути са праксом траљавог рада, импровизација или оскудног чиновничког протокола и пртених програма у обележавању годишњица, те изостанка музеја, архива, библиотека и домова културе.
Удружење потомака ратника 1912-1920.
Председник Милољуб Шапоњић
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.