Две установе културе – Библиотека и Дом културе у Новој Вароши носе исто име – академика Јована Томића (1869-1932). Предложено да Библиотека понесе име Милинка Бујишића (1947-2024), новинара и писца. – Нека Дом културе тражи друго име, није Стари Влах био пуста утрина! – поручују противници иницијативе на коју се чекало 28 година. Да би се исправила брука неопходно изабрати комисију, утврдити критеријуме.

Иницијатива изречена на промоцији летописа “Стари Влах” 21. марта да се Библиотеци “Јован Томић” промени име – изазвала је у Новој Вароши различита тумачења – од подршке, до осуде и оштрих коментара, те захтева за јавном трибином, сучањавања ставова пред ТВ камерама...

– Две установе културе – Библиотека и Дом културе у Новој Вароши  носе исто име – Јована Томића?! То нема нигде у Србији и  ред је да се  исправи! – рекао је Милорад Мишко Стевовић, председник Истраживачко издавачког центра “Стари Влах” из Београда. – Предлажем да Библиотека понесе име Милинка Бујишића, рођеног у селу Вранеша, који је умро 26. марта прошле године. Бујишић је један од оснивача ИИЦ “Стари Влах” и плодан новинар и писац, са више издања.  Наш Управни одбор  ускоро ће упутити предлог одборницима Скупштине општине.

У енциклопедијама је записано да је Јован Томић рођен у Новој Вароши 9. маја 1869. године, а умро у Београду 1932. године. Основну школу и гимназију завршио  је у Крагујевцу, а филолошко-историјски одсек на Великој школи у Београду 1890. године. Био је средњошколски профсор у Крушевцу, Крагујевцу, Алексинцу и Београду, а у периоду 1903-1927. управник Народне библиотеке у Београду и  члан Српске академије наука.

Академик Јован Томић

Томић је ударио основе критичке историографије турског периода српске историје (XV – XIX века). Објавио је 60 књига и брошура, преко 40 чланака и расправа, велики број критика, реферата и полемика.

Име историчара, академика и управника Народне библиотеке Србије отргнуто је из заборава у завичају 1993. године. У 288. броју „Златарских новости“, од 29. априла, забележено је да су одборници СО 12. априла донели одлуку о промени назива Дома културе:  уместо првоборца и публицисте Мирка Ћуковића  – носиће име Јована Томића. 

Библиотека је била у саставу Дома културе од  његовог почетка рада –1969. године и у самосталну установу издвојена је одлуком СО 9. октобра 1997. године. 

И ево, већ 28 година, две установе културе носе исто име?! Иако овај немар и пропуст не служи на част граду под Златаром, већ нам се смеје цела Србија, локална управа ништа није учинила да исправи неправду, бруку и оно што је урађено брзоплето?!? Ни управни одбори две установе , културни и јавни радници нису учинили ни један корак да промене  одлуку кумова кратке памети.  

На примедбе ретких поштовалаца прошлости најчешће су одмахивали руком у стилу „лако ћемо“, признајући да нису кадри да узму „врућ кромпир“ у руке.  У неколико случајева су оштро замерали аутору ових редова, питајући: “Имаш ли преча посла?”,  а неки тврдили: “ Е, да је ово само једини наслеђен проблем наопако урађен?!

Многи кажу да се славни академик због недоличног односа земљака – преврће у гробу?!

Сад, кад је најављено да предлог имена стиже пред одборнике – питање је да ли је то само њихова ствар, или ће став рећи и Управни одбор Библиотеке, културни и јавни радници...? Хоће ли преко колена преломити и одлуку донети пртена структура владајуће коалиције? Или ће се, можда, одборници огласити ненадлежним, да им то није у пословнику, као нека животна питања грађана?!

Новинар и писац Милинко Бујишић

Као и увек, кад нешто напишем или кажем – не тврдим да је то добро и паметно, већ да тако мислим. Понављам оно што сам написао у неколико наврата (на пример у тексту “Кумови кратке памети” у  “Савиндану” за 2023. годину) – Библиотеци пре него Дому културе приличи да носи име Јована Томића.

С друге стране, не треба се спорити око једног имена кад Стари Влах није био пуста утрина, већ има низ личности и лоза од националног, историјског, културног и уметничког значаја за крај и Србију. 

Предлагачи промена и нови кумови трабало би да се заложе да се, уз доношење разборите одлуке, власт позабави кадровским јачањем и обновом програма у установама, у првом реду аматерских приредби, али и да чаршија коначно добије једну културну манифестацију.

Прво критеријуми, па име  

Неопходно је да се пре но што нови кумови предложе име или називе две установе – изабере комисија, утврде критеријуми, уради правилник... Тако, бар, раде у уређенимн срединама, а и овде је била слична процедура у двогодишњој акцији преиспитивања назива улица пре више од три деценије.

Нова Варош нема сталну комисију за неговање традиције и чување баштине, састављану од стручних људи и познаваоца прилика. Нешто слично се формира од случаја до случаја, често у дневно-политичке сврхе и одлучује без критеријума и правилника о раду, са кратким аршином у времену. 

“Летеће измене”

У народу су упамћене “летеће измене” власти, као отимање назива Вигњеви уличици у центру чаршије, између улица Карађорђеве, Светог Саве и Магистралног пута. Вољом тадашњег моћника, добила  је назив Улица браће Мусића, а мештани је зове по имену од памтивека. Пре неку годину је Махала (која се помиње и у турском попису из 1850.године) преименована у Златарску улицу, али народ не ферма за уредбу, па је зове Златарска Махала?!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

dom kulture biblioteka ime