Годишњак "Стари Влах" пише о ризници старина, настанку презимена, јунацима, неимарима...

Све што је поседовала - кућу са плацем, три дућана, шталу и башту са благородним воћем - госпођа Софијана из Нове Вароши 1789. године поклонила је манастиру Ковиље у селу Смиљевац између Јавора и Голије, "за душу и вечни спомен" упокојеним члановима породице.

До сада непознате чињенице о даривању светиње на другом крају Старог Влаха пред читаоце другог броја годишњака "Стари Влах" износи Зорица Златић Ивковић, историчар уметности из Сирогојна на Златибору. Открива их у турским документима у касаби Нова Варош, најпре 1764. године, па 3. јануара 1789. године, а о богатим даровима Софијане Лазинице, чији се отац звао Дмитар, а супруг Лазо, сведоче и записи на празним странама Ковиљског четворојеванђеља, уз опомену упућену ономе ко би се усудио да прилог одузме од свете цркве.

Почаст - Милинко Бујишић, Фото Летопис Стари Влах

Први пут су, такође, бар за овдашње прилике, светлост дана угледали и подаци о првом турском попису 1850/51. године. Касаба Нова Варош је, како пишу Кемал Нуркић и Мирослав Главоњић, имала 274 куће и и 903 мушке главе, међу којима 499 глава немуслиманског становништва, 351 становник је био муслиман и 53 Рома. Турски дефтери кажу да је било 27 земљопоседника, 22 кириџије, 18 кројача, 13 трговаца, 11 пекара...

Часопис у издању Истраживачко-издавачког центра "Стари Влах" из Београда, са испоставом у Новој Вароши, где је штампањем књига покренута запустела издавачка делатност, посебну пажњу поклања двема скрајнутим темама - ћирилици и дигитализацији грађе.

Терор - Усташка сведоџба 1941. Фото Летопис Стари Влах

- Ћирилица је, уз Српску православну цркву, једина духовна вертикала која повезује српски народ и његову културу од Светог Саве до данашњег дана - пише један од најистакнутијих српских лингвиста, проф. др Милош Ковачевић, тумачећи наш однос према властитом писму.

Манифестација "Ћирилична баштина" у Бајиној Башти постала је значајан културни догађај, а о низу активности групе ентузијаста који чувају српско писмо сведочи историчар Марко Ковачевић. Часопис доноси и прилог о прогону ћирилице у Новој Вароши током два светска рата, уз факсимиле докумената.

Уредник часописа Миломир Краговић подсећа на пример прегнућа у комшилуку: Библиотека "Вук Караџић" у Пријепољу је 2016. године, међу првима у Србији, започела дигитализацију културно-историјске грађе и већ има 45.000 дигиталних страница.

Фото: Летопис Стари Влах

На страницама Летописа "Стари Влах" су и портрети географа Јована Цвијића и ђенерала Крста Смиљанића, команданта Дринске дивизије, као и истраживања Вукомана Шалипуровића о Раоничкој буни.

Уз "рапорте" о новим књигама, настанку презимена и археолошким истраживањима, те градитељском наслеђу, осветљена су народна предања и записи о именима старовлашких планина, а читаоци се враћају у времена јела са огњишта и старовлашке трпезе.

Странице часописа не заобилазе ни привредне теме на југозападу Србије, анализирајући лепоте и туристичке шансе Златара, као и актуелности из живота општина Прибој и Рудо.

За мном, јунаци!

Ивањичанин Душан Пурић (1873-1914), потпуковник, командант IV ужичког пука "Стеван Немања", на Мачковом камену, у борби против Шваба, издао је последњу команду: "За мном, јунаци, да бранимо отаџбину!"

Душан Пурић, Фото Летопис Стари Влах

- Ивањица је заборавила свог хероја - подсећа новинар Емил Протић. - После Првог светског рата улица у којој се родио понела је његово име, а након ослобођења је избрисано. Данас на њега подсећа само некадашња Пурића башта и у њој давно пресахла чесма?!

Шансе - Златар чека инвеститоре, Фото Летопис Стари Влах

Конкурс за кратку причу

Конкурс за кратку причу "Милинко Бујишић" расписују ИИЦ "Стари Влах", Библиотека "Јован Томић" и Дом културе у Новој Вароши. Конкурс поводом годишњице смрти Бујишића, београдског новинара и афористичара, рођеног у Кокином Броду, једног од покретача издавачке делатности "Старог Влаха", отворен је од 20. марта до 1. јула. Аутори могу слати две необјављене приче (до 6.000 карактера), а жири ће 1. септембра новчано наградити три приче, уз повеље. Биће одштампана и књига прича.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

stari vlah godišnjak