Учитељ Драго Аврамовић из Гођешине, код Прибоја, отима од заборава преткe. Породичном стаблу посветио роман “Белеђија” и записао 369 имена, све до 12. колена 1710.

На огњишту предака, у прибојском селу Гођешина, између реке Поблаћнице и Чемерна, пензионер Драго Аврамовић (67), "ситно броји" док му из Београда не стигне рам од преко једног квадрата, са дуплим стаклом и родословом предака.

- Поред иконе биће уписано 369 имена породичног стабла од Аврама из 1710. године до данашњих дана. Родослов до 12. колена је духовни споменик свима који су се рађали и умирали, и сада живих. Из Гођешине се једино одлазило у ратове, тамо су остајали без гроба и опела, а сеобе су почеле тек 1945. Тако их све отржем од заборава - казује Драго о подухвату ретком у читавом овом крају на југозападу Србије.

Траг о прецима Драго је оставио и у недавно објављеном роману првенцу "Белеђија", бележећи предања, породичне тајне и сведочења о страдањима током неколикои стотина година огорчене борбе за опстанак, посебно у условима турске владавине.

Драго Аврамовић

Тад су деца расла без оца или мајке, старији бирали места за нова огњишта и гробља, пред агу се није ишло без дуката, а наду и веру крепила је Црква Светог аранђела у Поблаћу, за коју многи житељи овог краја верују, да ју је на гробу своје мајке подигао Мехмед-паша Соколовић.

- Зов мојих предака је дуго времена тињао у мени, а онда сам сео и записао приче ђеда Новице (1892-1977), које ми је казивао крај фуруне у дугим зимским ноћима или о празницима са црвеним словом у календару. Сад сам заробљен у прошлости, она ме узела под своје, са њом лежем и устајем - казује о настајању родослова и страница књиге Драго, некадашњи атлетичар ФАП, учитељ у Љубишу и Прибојским Голешима, па запослен у спортској дворани у Ужицу.

Роман првенац "Белеђија" назван је по локалном називу за белегију или брус, комад камена којим се оштри коса. Управо око једне белеђије која је, како легенда каже, "вола вредела", плету се и преплићу судбине јунака, преноси се с колена на колено и она постаје породична амајлија.

Судбина - проређене куће Гођешине

Коса је била најбоље чувана алатка у најтежем летњем послу на планини, а добар брус давао јој је бриткост, да буде "бритка сабља" и сече траву без великог напора и умора.

О чувеном косбаши Крсману Аврамовићу ишао је глас од села до села, указивала му се част на мобама. Али, скупо је платио малу неопрезност на крају дана, кад му је један од косаца заменио брус. Дани су му били тежи од воденичког камена, а ојађени Крстан се заклињао:

- Ако, оног ко ми белеђију украо, не стигне Божја казна, стићи ће га моја кама!

У поговору књиге, Миленко Мишо Тодовић је записао:

- Ратови, заразне болештине и глад узимали су бројне чланове породице. Тада су жене браниле себе, породицу и кућу. Да није било снаша, које су рађале и доносиле нове животе, утрла би се породица. Зато је "Белеђија" омаж жени и мајци. Није без разлога белеђија изабрана за наслов романа, јер представља симбол живота и трајности.

Записао казивањ ђеда Новице

Истичући да је роман "Белеђија" чувар традиције, фолклора, тајни и легенди, а исто тако и споменик настрадалима у време великих помора и недаћа, рецензент Витомир Радовић Подблаћанин наводи да је аутор чувар моралних вредности које су данас у потпуности урушене. 

Аманет унуку Вукадину 

Белеђију мораш чувати, без ње ова кућа не сме остати. Види како ћеш, али док је ње биће и нас. А, оно злато у "старој кући" није наше, чије је не знам. За њим су сузе проливене. Нека га ту и само ако је невоља велика, узми по који златник - остављао је ђед Крсман аманет унуку Вукадину. 

Ана кубуром бранила част 

Од породичне задруге, из које је за кратко време освануло 30 гробова, остају снајка Ана од 18 година и двоје старих укућана. После сахране све се спаљивало од покојника, жив креч посипао по кући, прскана брвна, паљена ватра око имања. Ана пали угарак на огњишту, скидају се само икону Светог Николе и кандило и све претвара у буктињу, па одлазе на гувно, у пљевару и започињу да куће. Ана рађа дете покојног мужа, а кубуром брани част и огњиште пред двојицом просаца насилника. Ђед касније у згаришту куће налази белегију. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

rodoslov drago avramović