„Тапије у камену“ пета књига новинара Драгољуба Гагричића. Странице сведоче о траговима, путоказима и раскршћима живота, подсећајући на заборављене догађаје, људе и крајеве.
Истраживачко-издавачки центар „Стари Влах“ из Београда објавио је „Тапије у камену“ (пером и сликом кроз Стари Влах), пету књига Драгољуба Гагричића (75), новинара у пензији из Нове Вароши.
Аутор је у шест тематских целина – Људи и планине, Са “старе границе”, Ожиљци живота, Окамењени летописи, Сузе белокаменице и Трагови и раскршћа – сабрао репортаже и записе са страницама “Вечерњих новости”, “Варошких новина” и портала “Златаринфо.рс”, објављене у последњих 15 година.
„Тапије у камену“ су друга књига у Библиотеци “Огњиште” ИИЦ “Стари Влах” и сведоче о траговима, путоказима и раскршћима живота, подсећајући на заборављене догађаје, људе и крајеве.
Цео век у чобанлуку - на Муртеници
– У новинарском занату перо и ноге вукли су ме у брда и висове старовлашке ветрометине. Тамо се још могу срести људи старинског кова, па су на новинским ступцима освитале приче о необичним и ретким занимањима – последњим колибарима, воденичарима, лучарима, те дрвосечама и рабаџијама, што везују судбину за огњишта и села на издисају, али и земљаци што су их немаштина и беспуће отерали у свет, а они дарују завичају – записао је Гагричић у уводу књиге.
У Старом Влаху још увек жива епска предања држе везу са прецима, а историјска грађа је потка за записе како се на “старој граници” ноћу из младе Кнежевине крадимице и лукaвством померале међе према Увцу, зашто је књаз Милош слао султану 1.000 волова са сувата Златибора, а кулуком и каменом зидали бедеми да спрече налет куге...
О усуду времена сведоче и Карађорђеви шанчеви, подизање варошица уз немирну границу, о Немцима који су за време Другог светског рата чували ћирилицу од усташа, Ранковићевим тајним тунелима...
“Тапије” пред читаоце износе горчину у души ратника, који се боре за кору хлеба, док из маховине окамењене војске украј путева израњају слова туге.
Пером и сликом кроз Стари Влах
На страницама су и занимљивости како су време и вода у белокаменици урезали речне токове и поноре, машта природе у подземним ходницима вајала украсе, оставила у камену Савину столицу, тамо где је народ хтео да осветосави коначишта и утрине, али им живот и време – окренули леђа.
Уредник књиге је београдски новинар и књижевник Миломир Краговиоћ, а о дизајну је бринуо Данко Полић из “Куће штампе” у Земуну.
ИИЦ “Стари Влах”
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.