Сваког понедељака Миланко Поповић из својих Божетића "силази" у Нову Варош. Тада је овде пазарни дан, па је град пун света. Види се са старим пријатељима, измири рачуне, пазари у продавници, па натраг у село.

Не би то било необично да Миланко није закорачио у другу половину девете деценије живота, половином новембра напунио је 85.

- Ове године ми истиче дозвола и ако се буде живо и здраво тражићу да ми је продуже.

Добро видим и чујем, само планирам да купим неки мањи ауто, јер џип који одавно возим већ је напоран за моје године. Али и нови ауто мораће да има погон на сва четири точка, јер без тога нема безбедне вожње у нашем крају, нарочито зими - каже Миланко.

Полиција га, како каже, ретко када заустави, јер им својим понашањем у саобраћају не даје повода за то.

- Буду помало изненађени, јер кажу да у нововарошком крају па и шире нема много возача мојих година. Додуше, када сам био млађи, волео сам да возим брзо, често "лудо", што би рекли млади, али никада нисам имао несрећу. Сада возим полако, у складу са својим годинама - додаје Миланко.

(Фото: Приватна архива)

Возачки испит је положио 1972, када је имао 33 године, а прва кола купио је нешто касније, почетком осамдесетих, ортачки са шураком Милошем Радишићем.

- Био је то комби, али ми је изгорео у пожару, а џип који сада возим ми је четврто возило - прича Миланко.

Стиже и до Прибоја, Сјенице...

Миланко живи са супругом Олгом у засеоку Поповићи, на око километар од пута који из града води до центра Божетића. Пензију је стекао радећи као ветеринарски техничар у задружној амбуланти на Боровитој главици.

- Сами смо, па нам је аутомобил преко потребан. Када треба послом или код лекара возим и до Прибоја, Пријепоља, Сјенице, док за даље релације, ипак, замолим некога да нас вози - каже нам.

Новости / ПП Медиа

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

milanko popović